Кроз читаву историју Старог и Новог Завета једна од најнепопуларнијих беседа била је позив на покајање прво народних старешина а затим и читавог народа.
Свети Пророци Старог Завета надахнути Духом Светим својим беседама позивали су на покајање и ехо њиховог позива допирао је из пустиње све до царских палата као у случају последњег пророка Старог Завета Часног Претече и Крститеља Јована који позиваше цара Ирода на покајање.
Богоспасоносна историја Новог Завета почела је позивом на покајање која изрекоше најсветија уста Сина Божијег Господа нашег Исуса Христа: " Покајте се јер се приближило Царство Небеско!"
Од тад до данашњих дана почевши са Светим Апостолима затим Светим Мученицима , Светим Јерарсима и свештеницима, преподобним монасима и монахињама и многим само Богу знаним Хришћанима позив на покајање чинио је срж њиховог живота , јер су прво они живели покајнички.
Непрестано живећи у покајању сви Свети Православне Цркве живели су у непрестаној предострожности и пажњи чувајући се греха мислима, речима и делима. Управо они који су били добровољни доживотни покајници били су истовремено и најуверљивији беседници о покајању.
Најупечатљивија беседа о покајању био је њихов живот тако и само две речи изговорене " Покајте се" биле су сасвим довољне да пробуде покајање у душама људих грехом обремењеним. Ипак постојали су и они чије срце беше обремењено богатством ,славом и влашћу овог света којима се реч о покајању чинила бесмислена, као у случају богатог младић из Новог Завета.
Тако и данас многима који су оптерећени богатством и опијени влашћу и славом овог света позив на покајање представља у савременом друштву "напад на људска права " због позива на морални хришћански живот или чак "мешање Цркве у политику " ако је у питању позив на покајање због корупције или законских одлука појединих држава супротним Божијем закону.
Тада Црква и њени беседници постају мета вербалних и физичких напада јер беседа или позив на покајање није у складу са " глобалистичком агендом" владајућих класа које очекују да Црква буде њихов "верни партнер" или боље речено " слуга" у испуњавању њихових циљева завијеним у нехришћанске законе.
У таквим случајевима врло често можемо чути неосноване критике од стране политичара или новинара на рачун свештенства: "Ако желите да се бавите политиком изађите на изборе!" А притом сами политичари постављају на највеће државне функције људе који никада нису учествовали на изборима. Самим тиме у својој контрадикторности ослепљени влашћу мислећи да су мудри постају обманути властитим егоизмом.
А позив на покајање колико год је непопуларан у свим временима па тако и у овом нашем ипак је иницијална капсула за препород рода људског у свим временима. Покајањем се обнавља род људски и оно представља најзначајни израз стања духовног здравља једног друштва.А на покајање сви смо позвани без изузетка , тако да искористимо ово Богом даровано време живећи у покајању.
Архимандрит Евсевије (Меанџија)
