У организацији Српског покрета Његош, основаног прије неку годину у Црној Гори, а сада и у Београду, у наредно вријеме, одржаће се серија промоција и других културних догађаја, тематски везаних за Његошево дјело.
На Кoларцу (28. мај) и у Матици српској (Нови Сад, 29. мај ), одржаће се промоције три зборника о Његошу: Репринт издање Споменице Његошеве из 1926. (Цетиње), посвећене обнови капеле на Ловћену под покровитељством Краља Александра Карађорђевића; други зборник је посвећен педесетогодишњици разарања Његошеве капеле на Ловћену (нови текстови савремених аутора) и трећи зборник, Дани Његошеви – који је у ствари избор текстова са неколико последњих манифестација „Дани Његошеви“ у организацији Књижевног друштва Његош.
Прва два зборника издала је Митрополија Црногорско – приморска 2023.
Прича о Његошевој капели, као симболу историјске Црне Горе, актуелна је већ више од једног вијека. У ту причу уткана је духовна, културна и политичка полемика, везана за основни смисао Црне Горе.
Носећи текстови Споменице Петра II Петровића Његоша, коју је уредио чувени професор и архивиста тог доба, Душан Виксан, својеврсно су тумачење Његошевог укупног дјела, кога прожимају идеја слободарске Црне Горе, висока етика и духовна висина Његошевог дјела, косовска жртва, која је у темељу свих битака за ослобођење српског народа из вишевјековне окупације. Аутори ових текстова, акцентују да су све идеје Његошеве – о човјеку, Богу, слободи, смислу историјског и културног насљеђа, сублимиране у унутрашњем смислу Капеле на Ловћену, која Црну Гору веже с небом.
Поред пролошког текста Одбора за повратак Капеле на Ловћен, овдје су и значајни прилози: Говор Митрополита Црногорско – приморског Гаврила Дожића, чувени говор владике Николаја Велимировића о Његошу и Црној Гори, поздравно слово Марка Цара, отпоздрави Краља Александра на добродошлице које су му упутили црногорски прваци на испраћају Његошевих костију на Ловћен.
У овом зборнику Душан Вуксан, сабрао је око 300 мање познатих Његошевих писама, која освјетљавају лик Његоша господара Црне Горе и његово вријеме.
У другом Зборнику – Педесет Година од разарања Његошеве капеле на Ловћену, сабрани су текстови са истоименог симпозијума одржаног у саборном храму у Подгорици 2022. Зборник сачињавају излагања учесника на том округлом столу.
Тематски оквир ових излагања је у основи – духовни смисао Његошеве капеле као унутрашњи смисао Црне Горе – и текстови који се баве архивским документима у којима се документује цио процес у вези рушења Капеле и подизања Маузолеја.
Овај зборник може се сматрати природним наставком зборника Сумрак Ловћена који је три пута реиздат у Црној Гори, као и наставак првог зборника радова, који је покренуо у другој половини двадесетог вијека велику југословенску полемику око рушења Капеле на Ловћену, сабрану у часопису Уметност (1971, Београд).
Сва три ова зборника баве се истом и темељном причом, везаном за значај Његошевог дјела у српској култури, као и судбином Његошеве капеле и његове тестаметарне воље да буде сахрањен у њој.
Познато је да су Аустријанци плански бомбардовали Капелу 1916. године, како би на њеном мјесту подигли громадни споменик цару Фрању Јосифу. Та је градња била до детаља испланирана на основу готовог пројекта, што би се и догодило да Први рат није завршен поразом окупатора.
Тај наум Аустрије много говори о симболичној важности Ловћена и симбола који стоји на њему. Тадашња штампа биљежи да је у простору аустријске царевине, бомбардовање Капеле изазвало опште одушевљење, више него ријетке њихове побједе на бојном пољу током Првог рата.
У рушењу Капеле од стране југословенских комуниста и подизању Мештровићевог маузолеја на Ловћену, видимо дугорочну стратегију и матрицу за разарања духовног и културног идентитета Црне Горе, што су наши најзначајнији интелектуалци и ствараоци уочили на самом почетку.
И у нашој савременој друштвеној и духовној збиљи, можемо видјети директне везе између пројектованог, антисрпског смисла Црне Горе, и антисрпског смисла Мештровићевог маузолеја на Ловћену (на што експлицитно указује и сам Мештровић).
И данас у Црној Гори постоји значајан дио народа, који повратак Његошеве капеле сматра непријатељским и по њима, анти – црногорским чином. Окупаторске идеје, очито још се чврсто држе у једном дијелу народа, иако најчешће нијесу свјесни поријекла и смисла тих идеја.
Аутори у овом зборнику, реактивирају ову тематику, наглашавају да је постављање Мештровићевог маузолеја на Ловћену, међурјешење, с обзиром да је замишљени споменик Фрању Јосифу, директном окопатору Црне Горе, био онемогућен. Савремени аутори дају кроз ову сложену, но постојану тематику, увиде у савремено идејно конфликтно стање у Црној Гори.
Нама данас (дакле неопростиво касно!) постаје све јасније да су окупатори, боље много него народу у Црној Гори, знали да симбол на Ловћену одређује смисао Црне Горе. Рушење капеле на Ловћену и од стране окупатора, Аустроугарке царевине, и касније од стране комунистичке Југославије, јесте урушавање основног смисла историјске Црне Горе, што смо видјели и у последњих четврт вијека.
У трећем зборнику, Дани Његошеви сабрани су текстови са округлог стола: Смисао борбе у Његошевом дјелу, одржаном 2023. године у Никшићу, у оквиру традиционалне манифестације Дани Његошеви.
У ова два последња зборника, између осталих, налазе се текстови: Митрополита Јоаникија, Мира Вуксановића, Радмила Маројевића, Душка Бабића, Часлава Копривице, Драга Перовића, Душана Крцуновића, Јелице Стојановић, Бориса Брајовића, Радоја Головића, Будимира Дубака, Јована Пламенца, Ивана Петровића, Јована Маркуша, Павла Кондића, архитекте Светислава Поповића, свештеника Немање Кривокапића, Веселина Матовића, Милутина Мићовића, као и интервјуи Мила Ломпара и Славенка Терзића.
Значајан дио последњег зборника посвећен је преводима Луче микрокозма на руски и румунски језик, као и преводу Његошеве Биљежнице на руски језик.
Милутин Мићовић
