Митрополит крушевско-демирхисарски г. Јован дао је интервју порталу „Призма.мк“ у којем укратко износи своје ставове у вези са условима које Цариградска патријаршија поставља Македонској православној цркви, у замену за издавање свог Томоса за аутокефалност.
„Дилема да ли постоји Томос или нема није једноставна, уверава владика. Кажу да не греше ни они који верују да је МПЦ добила Томос од Српске цркве, ни они који тврде да чин признања ипак треба да „пријави“ Цариград“ – пише портал Призма.мк.
Како преноси портал Призма.мк, објашњење митрополита Јована: „Дуго времена православне цркве не могу да се договоре ко сада издаје томос, да ли мајка-црква, као у нашем случају СПЦ, или Цариград, какав је био вековима. На крају крајева, покушај да се прецизирају правила није успео.
На сабору у Швајцарској, локалне цркве нису успеле да изаберу један од два понуђена пута ка аутокефалности. Први предлог је био да Васељенска патријаршија буде главни потписник и без тога се не може дати томос, а друге цркве да буду само супотписници, док је други предлог био да се томос консензусом додели свим црквама“.
Али договора није било и стога нема ни обавезујућег решења“, закључује Митрополит Јован.
„Најтеже ми је што се од њега тражи да заузме страну. Или ћеш бити на овој, или ћеш бити на оној страни, то је најгоре у православљу. Морамо да смислимо решење за наредних 100 година. То је само тренутак за Цркву“ – каже митрополит Јован.
О стању дијаспоре каже: „Дијаспора је решен проблем. Не знам зашто то помињу. По овом питању је пронађен компромис. Све Цркве су остављене да управљају дијаспором, новина је да се ствара координациони савет који укључује Цркве на конкретној територији“.
Поводом услова, у виду захтева за промену имена Македонске цркве, митрополит Јован сматра да је Охридска архиепископија потпуно прихватљив назив, јер носи хиљадугодишњу историју. „Васељенска патријаршија је црква која говори грчки, па је за њу и за хеленски свет, који укључује још неколико промена и утицајних Цркава, појам „Македонија“ срцепарајући“ – објашњава он.
На крају, митрополит Јован истиче да је највећи проблем признавање ПЦУ. Према његовом тумачењу, то је неприхватљиво, јер једна од три групе које је чине, нема апостолско прејемство. „На пример, да би неко постао ђакон, ја морам да извршим хиротонију, односно ђакон мора да прими апостолско прејемство од некога ко га већ има. Та група у украјинској цркви није добила апостолско прејемство“ – објашњава митрополит крушевско-демирхисарски.
Он подсећа да се не могу правити паралеле између македонске и украјинске цркве. „Нико нам није спорио апостолско прејемство, јер нам га је патријарх српски предао 1958. године. У Украјини није исти случај“.
На питање зашто је, упркос догматским недоследностима, Цариград признао Украјинску цркву, митрополит Јован је одговорио:
„Имао сам прилику да разговарам са највећим тамошњим теологом, који је био и мој професор, сада покојним, митрополит Јованом Зизијуласом. На сва друга моја питања је одговорио у једном дијалогу, али на ово питање није било одговора. Само је говорио – Цариград то може“.
„Руска црква, између осталог, држи до овога и каже чекајте, ако ово признате – нисте православни“ – објашњава митрополит Јован.
Превод са македонског приредила
редакција портала "Ризница"
Извор: Рrizma.mk
