Сваки родитељ својој деци оставља у наслеђе имање, стоку, новац, злато, фирме, интелектуалну својину или шта већ ко има у мери својих могућности, и тако то иде кроз векове до данашњих дана у свим народима овога света. Дакле, сви се брину о својој деци и будућим нараштајима остављајући им оно што су стекли својим мукотрпним трудом и радом. И на томе треба да смо им бескрајно захвални.
Исто тако и религијске вође кроз векове оставише у аманет своја веровања боговима и њиховом поштовању. Такође и философи и остали мислиоци оставише своје философске мисли и идеје, а у савремено доба политичке вође створише политичке партијске системе, који без обзира да ли су обучени у рухо демократије, социјализма или комунизма остављају у аманет будућим нараштајима политичке идеје о руковођењу друштва.
И сви они без обзира да ли су верске вође, философи или политичари оставише у аманет велике мисли. Дакле само идеје преточене у књиге, али не и сами себе. Своја тела сви они предадоше тамном гробу а душе на милост Богу Живоме. Ипак ми смо им и на томе захвални, али не и задовољни, јер не решише вечно питање живота и смрти.
Шта нам је то, драга браћо и сестре, Господ наш Исус Христос оставио у аманет?
Једини Он беше између свих рођених од жена над којим смрт, грех и ђаво власти не имаше. Рођен од Марије Дјеве у времену без оца, а у вечности рођен од Оца без матере Син Божији Господ наш Исус Христос постао је Човек не преставши бити Бог, Богочовек Исус Христос оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве зарад нас људи и нашег спасења. Да, спасења од ђавола, греха и смрти. Кроз ђавола грех уђе у човека, а кроз грех смрт. И да грех не би био вечан допустио је Господ смрт, да њоме заустави бесконачност греха и власт ђавола над човеком.
А смрт, драга браћо и сестре, не могаше победити ни један верски вођа кроз векове, као нити било који философ, психолог, антрополог или било који владара макар био он цар или председник било које државе. Једини победитељ смрти јавио се Господ наш Исус Христос који крсном смрћу на Гологоти разруши катанце пакла и сиђе у његове поноре избавивши род људски почевши од Адама и Еве из канџи ђавола и његових слуга демона и врати у Рајска насеља Светотројичне заједнице једног истиног Бога. Својим славним Васкрсењем Господ наш Исус Христос победио је ђавола, грех и смрт и вратио човека у Царство небеско. Ипак, пре славног Васкресења оставио је роду људском највећи аманет који нико никада од људи не остави својој деци. Шта то беше, драга браћо и сестре?
Сам Господ наш Исус Христос оставио нам је за време Тајне вечере у аманет самога Себе, да: „који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан. Јер тијело моје истинско је јело, а крв је моја истинско пиће. Који једе моје тијело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему. Као што мене посла живи Отац, и као што ја живим због Оца, и онај који једе мене и он ће живјети због мене.“ (Јн. 6, 54-58)
Свети апостоли и еванђелисти Матеј, Марко и Лука детаљано описују Тајну вечеру, где је Господ наш Исус Христос дао у заповест да се причешћујемо Његовим Телом и Крвљу :
„И кад јеђаху, узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје.
И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога завјета која се пролијева за многе ради отпуштења гријехова.“ (Мт.26, 26-28)
„И кад јеђаху узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им; и пише из ње сви; И рече им: Ово је крв моја Новога завјета која се пролијева за многе.“ (Мк. 14, 22-24)
„.И узевши хљеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: Ово је тијело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен. А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови завјет у крви мојој, која се за вас излива.“ (Лк.22, 19-20).
Дакле, драга браћо и сестре најлепши аманет роду људском оставио је једини Човекољубац Господ наш Исус Христос да: „који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан. Јер тијело моје истинско је јело, а крв је моја истинско пиће.“ (Јн.6, 54-55) Има ли шта лепше и узвишеније од тога да се причешћујемо Светим Христовим тајнама Његовог Тела и Крви и постајемо учесници вечног живота још овде на земљи!
А онима који упорно одбијају да се причешћују Светим тајнама сам Господ наш Исус Христос је рекао: „Заиста. заиста вам кажем: ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи.“ (Јн. 6, 53). Значи, главни предуслов да имамо живот вечни у нама је да се причешћујемо Светим Христовим тајнама. Наравно како каже Свети апостол Павле потребно је да живимо врлински у смирењу и покајању јер: „који једе овај хљеб или пије чашу Господњу недостојно, биће крив тијелу и крви Господњој. Али човјек нека испитује себе, и тако од хљеба нека једе и од чаше нека пије. Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тијела Господњега. Зато су међу вама многи слаби и болесни, и доста их умире.“ (1. Кор. 11, 27-30)
Причешћивање Светим Христовим тајанама увек треба бити уз благослов надлежног епископа и преко њега свештеника који исповеда вернике и даје им благослов за Свето причешће. А сви ми смо позвани да се причешћујемо на свакој Светој литургији, а ако има неки грех или нешто што нас омета најисправније је да се обратимо своме духовнику па са његовим благословом приступамо Светом причешћу. Свети Никодим Светограц наглашава да: „Свим хришћанима се заповеда да се често причешћују, и то као прво према Владичанским заповестима Господа нашега Исуса Христа, а као друго у Делима и Правилима Светих апостола, Светих сабора, а такође и сведочанствима божанских отаца, а треће самим речима, чином и свештенослужењем Свете литургије, и коначно четврто самим Светим причешћем.“ (Св. Никодим и Св. Макарије „ О честом причешћивању)
Ако постоји нешто чему се сам ђаво и његове слуге радују, то је када људи престану да се причешћују. Тиме сви ти људи постају лак плен за самог Сатану јер нема божанске силе у људима коју добивамо кроз Свето причешће, која нас штити од греха, смрти и ђавола. Стога, драга браћо и сестре, не постоји већи благослов за род људски него да се често причешћујемо Светим Христовим тајнама јер по речима самога Господа нашег Исуса Христа: „који једе моје тијело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему“. (Јн. 6, 56) А када Господ наш Исус Христос обитава у нама онда ниједан грех, ниједна смрт и ниједан ђаво, не може да нам се приближи.
Драга браћо и сестре, заиста нема већег аманета роду људском од „Христовог аманета“, да се причешћујемо Његовим Светим тајнама Тела и Крви Његове. Истовремено нема ни лепше проповеди о Господу нашем Исусу Христу од нашег учешћа у Светом причешћу, када свесни своје грешности, али истовремено и Божије љубави према роду људском, постајемо сви ми учесници вечног живота тог једног чудесног Тела Цркве којој је глава сам Христос. (Еф. 5,23). Оно што остаје свима нама је да се непрестано трудимо да будемо причасници Светих Христових тајни, али и истовремено да се молимо за све људе овог света да и они једног дана дођу у светлост богопознања и постану заједно са нама учесници Светих Христових тајни.
Архимандрит Евсевије (Меанџија)
