Када говоримо о српству прво што нам пада на памет је Црна Гора. Појам српство је нераздвојан од појма Црна Гора. Шта више, српство је ендогена појава везана само за Црну Гору и црногорство.
Српство је први пут идеолошки уобличено и формализивано у Црној Гори. Црна Гора га је препознала и назвала га српство. Као што је Бог давао свему створеноме име, а тиме и суштину и садржај, тако и Црна Гора српству је дала име које одражава његову суштину и садржај. Она тиме постаје наследница древне српске државности од Св Јована Владимира преко Војисављевића, Немањића, Црнојевића и Петровића до данашњега дана. Црна Гора је егзарх српства и хиљадугодишње српске државности. Ми треба тиме да се поносимо и његујемо као наш црногорски идентитет. Што се не шће у ланце везати то се и збјежало у ове планине да би сачувало Немањину државу и Савину цркву. Када је српској капи свуд име изгинуло, то име се слободно изговарало у Црној Гори.
Црна Гора и црногорство је било наслијеђено српско средњевековно духовно и државничко богаство. Нажалост садашња Црна Гора се тога одриче, и као таква осиромашена покушава да живи од сумњиве духовне и материјалне зараде задњих тридесетак година. Ми смо много богатији од тога. Ми нисмо антисрбија, наш пут није Украјина. Када су питали Кучму шта је то Украјина, он је одговорио, ми нисмо Русија! То није пут Црне Горе, ми нисмо антисрбија! Јер и у Србији су се учили српству од Црне Горе, као што негдје и каже Св владика Николај Велимировић. Грча, Турска и Русија се отимају око византијског наслеђа, западне земље се отимају око римског наслеђа. Свака од њих хоће да се ослања на вјековну културу и државност, иако су и језички и етнички удаљени од тих појмова. Српство као културни, духовни и државни појам и садржај који је настао на граници Византије и Рима, обогаћен и једним и другим треба да буде нешто око чега се отимају и Црна Гора и Србија, а и друге државе Балкана.
Ми као једини легитимни наследници српства не би смјели да га се тако лако одричемо и дајемо другима. Српство је ексклузива Црне Горе и црногорства. Друге државе имају исто право да се калеме на српству, али оно као такво једино је непрекидно расло у Црној Гори. Српство као државност, као формираност и зрелост и препознатљивост једног народа и културно и духовно, српство као хиљадугодишње трајање и наслијеђе, иза које стоје краљевство Немањића и Војислављевића, Савина црква самостална једнако као Јерусалимска и Цариградска, као духовно наслеђе изражено у безброј српских светитеља, српство утврђено Лазаревим савезом са Богом, српство због којег су Петровићи отпјевали све што су пјевали и писали, које је било њихова Илијада и Одисеја, њихова Спарта, српство ко је било све што су Петровићи имали треба да остане нешто чега се Црна Гора љубоморно држи и чува. Све то смо ми сачували и зато српство постоји. Српство као идеологија постоји јер постоји црногорство. Српство као државност постоји јер постоји државност црногорска. Српство постоји јер постоји Црна Гора! Црна Гора је вјечна не због задњих тридесетак година, већ је вјечна због српства!
Презвитер Огњен Фемић
Извор: Ин4с
