Беседа Патријарха српског г. Порфирија одржана 30. јуна 2024. године на светој Литургији у Саборној цркви Светог великомученика Димитрија у Битољу
Блажењејши Архиепископе и брате саслужитељу, браћо архијереји, драга браћо и сестре,
Сигуран сам да, иако не говорим македонски, разумете шта говорим, као што и ми који смо дошли из Србије разумемо када ви говорите македонски. Међутим, и да не разумемо једни друге, саобраћајући међусобно језиком тела у озрачју и радости Педесетнице коју је Блажењејши Архиепископ поменуо, ми засигурно – будући да смо једно Тело и једна Крв, да смо Тело Христово, да смо Црква Његова – разумемо једни друге језиком вере и језиком љубави, баш онако као што су три хиљаде људи сабраних у Јерусалиму, који су дошли са свих страна и нису знали јеврејски језик, разумевали апостола Петра који им се обраћао на јеврејском језику као да им говори на њима разумљивом језику. То је било због тога што су имали веру у живог Бога, што су имали љубави према Богу, што су трагали за истином, пуноћом, савршенством и светошћу, а онда је Дух Свети говорио кроз апостола Петра и сви су се међусобно разумели. Тако и ми, браћо и сестре, говорећи истим језиком, језиком Духа Светог, говорећи језиком православним, говорећи језиком Цркве, говорећи језиком љубави, не само да се разумемо, него и истински јесмо једно, јер се причешћујемо истим Телом Христовим и истом Крвљу Његовом.
Када свештеник узноси Тело Христово пред Причешће, он каже: Светиње светима, а ми одговарамо: Један је свет, један Господ Исус Христос. Исто тако, када говоримо Символ вере, ми кажемо да верујемо у једну, свету, саборну и апостолску Цркву. Дакле, Један је свет, али и Црква је света. Ми смо Црква, заједница верних, јер смо повезани управо светлошћу Христовом и јер се у сабрању Цркве пројављује и открива Христос као једини свет, као један Бог, као и као једини Спаситељ. Зато је у Цркви Христовој све свето, али Бог посебно због смирења, због изузетне вере, због изузетне љубави према Њему, пројављује своју силу и своју благодат на оним људима који су у потпуности Њему предати, људима који у свом животу Христа имају на првом месту. Зато смо, Блажењејши, данас благодарни, што нас је све Господ молитвама Свете преподобне мученице Стефаниде сабрао овде, у Битољу, и што је показао да је светост од Бога и да су зато светитељи, будући да су Божји, универзални људи иако припадају конкретном времену и простору, иако су се родили у конкретном месту, од конкретних родитеља, оца и мајке, у конкретном народу. Растући у Христу, баш као што је и Црква као Тело Христово, надилазе границе простора, надилазе границе сваке врсте припадања, јер припадајући Христу, у загрљају Христовом, припадају свима.
Управо такав благочестиви пример јесте Света Стефанида. Она је рођена у Враки код Скадра од родитеља Срба православних, напајала се вером Христовом од најранијег детињства, посећивала Светог Василија Острошког, посећивала манастир Дајбабе, на крају духовно стасавала у близини Светог Стефана Дечанског, да би у потпуности посветила себе Христу овде, у Македонији. Постајући Христова премостила је све разлике, све јазове, спојила и оно што је понекад неспојиво и показала се да припада, као и сваки светитељ, не само македонском народу и српском народу, него и свим људима добре воље, а најпре свим православним хришћанима.
Хвала вам што сте препознали у љубави веру Свете Стефаниде и што сте њу даривали Цркви Христовој и открили као светитељку, онако како су је препознали још из најраније младости, као студент, блаженопочивши митрополит Амфилохије и многи други који су имали прилику да читају њена исповедна писма. Изнад свега, благодарни смо молитвама Свете Стефаниде што је учинила да ми, сабрани епископи из Македонске Цркве и Српске Цркве, потврдимо и покажемо и пројавимо да је Црква Тело Христово у којој нема Грка и Јеврејина. То не значи да не постоје време и простор и да не постоје посебности, али посебности нису дате ради подела. Наравно да постоје и Македонац, и Србин, и Грк, и Бугарин, и Румун, и Рус, и Немац, и Албанац, и да постоје многи народи. Оно што је сваки народ добио од Бога добио је као дар, као свој посебан печат, не да би се оделио и поделио, да би се затворио у себе, него да би узвраћајући Богу, као уздарје, умножавајући умножено, оно што је добио кроз те своје дарове, могао да открива себе и да дарује себе другоме и да успоставља јединство са другим, а нарочито у Цркви Христовој, у Телу Христовом, где постоји заједница различитости која узраста у једно и јединствено јединство којем је глава Христос, а тело Црква, у којој Он као глава, заједно са својим Оцем и Духом Светим, слави се од свих нас у векове векова, амин.
Нека све Господ благослови и молитвама Свете Стефаниде да увек живимо у јединству, у љубави и у радости потврђујући и сведочећи Христа распетог и васкрслог и чувајући и сведочећи нашу православну апостолску веру као једину истину, истинску и спасоносну.
Молимо да заблагодаримо, ако благословите, и високопреосвећеном митрополиту Петру, само уз две речи, који је учинио да овај сусрет заиста буде васељенски, који је љубављу и вером својом учинио све што је до њега да заједно славимо Свету Стефаниду, али и много више је чинио и чини за јединство једне, свете Православне Цркве и за љубав и мир међу свима нама.
Извор: Инфо-служба СПЦ
.png)
