Дана 18. јуна 2024. године у Центру за православну културу у Варшави завршена је прва година курса црквенословенског језика. Настава се одвијала школске 2023/2024. године, по благослову Митрополита варшавског и целe пољскe Саве. Курс је водио игуман Пантелејмон Карчевски.
Током године, уторком, Центар (који је у саставу Варшавске библиотеке) примао је све који желе да проучавају и откривају богатство црквенословенског језика. Међу заинтересованима били су одрасли, омладина и деца. Настава се одвијала бесплатно у две групе – основној и средњој, у зависности од нивоа знања језика (иако је било ентузијаста који су похађали обе групе).
Током првих сусрета, учесници су имали прилику да науче азбуку, али и да анализирају позната молитвена правила и фрагменте црквених текстова. У оквиру даљих часова сваки ученик је могао да развије вештину читања и разумевања текстова који су актуелни у одређеном периоду богослужбене године. Предавач је у лакој и разумљивој форми представио елементе за познавање граматике и лексике црквенословенског језика. Било је разних анегдота везаних за историју језика. Било је времена и за озбиљно размишљање и теолошка запажања.
Курс, који је почео да се одржава у октобру 2023. године, завршен је молебан у академском храму Св. Кирила и Методија у Центру за православну културу. Молебан је обавио директор Центра отац Андреј Левчак. Он је пренео поздрав митрополита Саве и захвалио предавачу на иницијативи и труду, а такође је честитао студентима на истрајности у стицању знања. Игуман Пантелејмон је скренуо пажњу да се настава одржава у библиотеци, која се налази тик уз цркву, посвећену Светим Кирилу и Методију – апостолима Словена. Он се захвалио ученицима на стрпљењу и на пријатном времену проведеном.
Ученици су истакли да ће захваљујући настави моћи да открију огромно благо практичног знања језика и православне теологије. Изразили су наду да ће у новој школској години моћи поново да се окупе у истој групи, а можда ће се проширити и новим ученицима.
Црквенословенски језик се формирао на основу јужнословенског дијалекта који је настао из Солуна у 9. веку. Његово прво писмо (ћирилицу) израдили су света браћа Кирило и Методије, а следеће писмо (ћирилицу) – њихови ученици. Светитељи су вршили мисију у словенским земљама. Од тада је црквенословенски језик постао језик богослужења и молитве, који обједињује словенске земље. Његова богата граматика и синтакса (у великој мери слична старогрчком) омогућавају исправно изражавање теолошких мисли.
Црквенословенски језик се посебно везује за пољске земље. Први, светски познати, рукопис на црквенословенском језику чуван је дуги низ година у манастиру у Супрасљу. Реч је о Супраслском кодексу који је уврштен на Унескову листу светске баштине. Прошле године је обележена 1000 година постојања. Штампање књига на црквенословенском језику уско је везано за Пољску. Ћириличне инкунабуле (најстарије штампане књиге) настале су у Кракову, у првој ћириличној штампарији на свету (1491). Основан је на иницијативу православних дворјана под краљем Казимиром ИВ Јагелончиком. Црквенословенски језик је у данашње време живи молитвени језик Православне Цркве и предмет је бројних истраживања у многим светским научним центрима.
Превод са пољског приредила
редакција портала "Ризница"
Извор: Оrthodox.pl
