На празник Преподобне мати Ангелине Српске, у понедељак 12. августа 2024. године, у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, служена је света Литургија. Хор Преподобне мајке Ангелине молитвено и свечано је прославио своју славу, обиљеживши 23 године постојања и изузетно активног и плодног рада.
Литургију је служило свештенство никшићке Саборне цркве, уз молитвено учешће бројног вјрног народа, чланова хора и подмлатка, те гостију празничног и славског сабрања.
Празник Преподобне маје Ангелине и славу никшићког црквеног хора, оформљеног 2001. године, благословом блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, којим веома успјешно диригује и руководи проф. Ана Бојић, честитао је протојереј Миодраг Тодоровић.
Осврнуо се на причу из светог Јеванђеља у којој је било ријечи о пет мудрих и пет лудих дјевојака.
„Оне су наизглед биле скоро па идентичне, али ове луде нијесу имале у себи Духа Светог и зато све те њихове врлине, и доброта, и пожртвованост и све остало, није могло да свијетли, него је некако било сувише скучено и било је сувише земаљски. Код ових пет мудрих дјевојака, код њих је свијетлила благодат Духа Светога, зато што све што су чињеле и радиле, радиле су у славу Божју“.
„Овај ваш дивни хор, да не ради то у славу Божју он би био досадан после првог наступа, али кад се ради у славу Божју онда је то увијек ново. Само ако човјек ради у славу Божју, он је савког дана и момента нови човјек, јер је Христос дошао овдје на земљу да се ми људи спасимо и да сваким даном будемо нови људи. Дакле, шта се год ради у славу Божју, кад се узносе Богу хвале, кад се узносе Богу пјесме, то свијетли са наших лица, загријава наша срца и показује да је смисао човјековог живота не да буде сувопарно успјешан као што се данас може стално чути, него да буде срећно и радосно успјешан“, бесједио је свештеник Тодоровић.
Поручио је да то никада не треба заборавити, да треба чувати срећу, радост и слободу, коју је даривао Христос.
„То немојте да изгубите, а све остало се може стићи и надокнадити, али, ако се то једном изгуби онда се тешко враћа. То је она слобода за коју Свети апостол Павле каже: Стојте дакле у слободи којом вас Христос ослободи. Та слобода није само земаљска, него је она и земаљска и небеска, она превазилази границе земље и узводи нас људе наша срца према небу, према вјечности. Зато је само успјешан и срећан човјек онај који се бори за вјечност, који ходи стопама, чије су стопе уперене и усмјерене према вјечности. Данас је лијепо кад видимо да имамо и вас одрасле, и ову дјечицу да се кроз Цркву Божју, кроз коју и долази благодат Духа Светог оплемењујете и да се обожујете и стичете оно што се зове богољубље и братољубље, а у љубави према Богу и у љубави према човјеку може да стане све остало“.
„Данас, кад славите 23 године постојања, видите за колико је то пролетјело, колико је за то вријеме прошло дјевојака, момака и дјеце кроз овај дивни хор, а да се сваким даном осјећа да увијек, и опет, имате шта да кажете, имате шта да испјевате и да то никада не може да досади. Хвала сестри Ани, хвала свима вама што на овај начин чинимо једну заједницу чија је глава Христос и да само останемо, да нам и даље глава буде Христос и да идемо за Њим. Ако будемо слушали неке мање и ниже него што нам је Бог одредио и што нам је Бог дао, онда ћемо личити на ових пет лудих дјевојака, које ће бити сувопарне, оне ће имати неку лампу, неку цркавицу да су згучиле, али неће имати радости, неће имати свјетила са лица и биће незадовољне, а можда ће бити наопако успјешне. Срећу у сусрету са Богом и другим људима не може да замијени никаква квази вриједност“, поучавао је отац Миодраг, поручивши на крају своје бесједе:
„Нека би кроз овај хор прошло и момака и дјевојака и дјеце, нека би се сабрао читав Никшић, па и шире, јер све што нас има више, има све више мјеста јер је таква благодат Божја. Ако вам је неко конкурент у нечему, знајте да ту Христос није, него ако вам је неко радост у нечему и испуњење нечега, е, ту је Христос. Нека би Бог благословио да овај хор траје не само 30, 50, 100 него триста година, петсто година и да преко њега, кроз њега и кроз Цркву Божју, улазимо у вјечност“.
На крају је преломљен славски колач и освештано славско жито. Празнична атмосфера је настављена уз пјесму хора Преподобне Мајке Ангелине Крушедолске.
