На Илиндан, на дан када се молитвено присјећамо невино убијених, покланих, мученички пострадалих предака широм крвљу натопљене Крајине, на стратишту Гаравице надомак града Бихаћа, осванула је ратна застава Босне и Херцеговине.
Питамо се: коме мртви сметају Свети мученици гаравички? Шта се жели постићи овом провокацијом, ко стоји иза ње и због чега се након више од осам деценија не допушта да жртве почивају у миру и достојанству? Да ли је то порука потомцима и поштоваоцима оних који нису успјели живи дочекати дан слободе или застрашивање преосталих бихаћких Срба којих више готово да и нема? Или је то жал што пострадалих није било више да их се данас нема ко ни присјећати?
На ова питања тражимо одговоре од оних којима су уста пуна мултиетничке Босне и Херцеговине, којима свака реченица почиње суживотом, равноправношћу, једнакошћу. Да ли је ово пут који нас води у заједнички живот, да ли треба да ћутимо и сагнемо главу док се скрнаве гробља наших убијених предака?
Док има једнога од нас, док у нама тече крв светих предака и док год нас прогоне са мјеста страдања, из наших села и градова, викаћемо из свег гласа, тражећи милост Божију али и правду људску, која нам никад није била сестра. Док живимо, а живјећемо и трајаћемо, жртве неће бити заборављене, већ ћемо им се враћати молитвама, памћењем и љубављу. Како чинили, тако нам Господ помогао!
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
