На празник Воздвижења
Часног и Животворног Крста Господњег у поподневним часовима, под сводовима
храма светих равноапостолних цара Константина и Јелене, свештенство храма
служило је акатист Часном и Животворном
Крсту Господњем, као и Свету Тајну јелеосвећења.
Света Тајна
Јелеосвећења у Цркви је установљена на основу речи светог апостола Јакова, који
у својој посланици сведочи: Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере
црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва
вере ће спасити болесника, и подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио,
опростиће му се (Јак. 5, 1415). Црква је ову Свету Тајну установила полазећи и
од речи Господњих, упућених Његовим ученицима када их је послао на проповед:
Болесне исцељујте, губаве чистите…(Мт. 10, 8). Као потврда за ово служе такође
речи светог Еванђелисте Марка, који прича како су свети апостоли, када их је
Господ послао на проповед, исцељивали болесне: И отишавши проповедаху да се
покају. И демоне многе изгоњаху; и помазиваху уљем многе болеснике, и
исцељиваху (Мк.6,12-13). Све ово сведочи о богоустановљености Свете Тајне
Јелеосвећења. На основу црквених историјских споменика долазимо до закључка да
је Света Тајна Јелеосвећења над болесницима обављана још у првим и наредним
вековима Цркве Христове.
Мноштво верног народа
Божјег сабрало се у вождовачкој светињи, да под молитвеним заступништвом двеју
светињâ, омофором Светог Василија острошког и честицом Часног и Животворног
Крста Господњег, своје душе испуне благодаћу Божјом која се богато излила на
сабране кроз Свету Тајну јелеосвећења.
Бранислав
Илић, студент
Православног
богословског Факултета
у
Београду
