25.03.2017.

Свети Николај Охридски и жички: Срце уз Часни пост (четврта недеља великог поста)


Из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе,
блуд, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.
И ово је што погани човека.
(Мт. 15, 19)

1. Ове речи говори Господ твој, сине мој. Ово је Он рекао некрштеним Јеврејима, чија су срца због првородног и личног греха била претворена у извор не живота но смрти и сваке трулежи.

*

2. Срце је извор, а уста су поток. А да је ово овако сведочи Свезнајући, који је у телу по земљи ходио, овим речима: уста говоре од сувишка срца (Мт. 12, 34). Наш језик је, дакле, гласоноша срца нашега. Каква слава у срцу таква слава и на језику, и какав гад у срцу такав гад и на језику. Оно што је у срцу, прелива се и излива на уста.


3. Дубоко је срце човечије, рекао је пророк. О Боже, како је дубоко срце човечије! У срце човечје може све стати а оно једино у Тебе, Боже наш. И чистота ангелска и нечистота паклена може наћи стана у срцу човечјем. Бароматер срца човечјег носи своје бројке од дна пакла до врха небеса.

*

4. Зато ти је речено: Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега извире живот. Извире живот, ако га очуваш; извираће сав онај набројани гад, ако га не очуваш.

*

5. И ово и оно. Пази, дакле, и чувај извор живота у себи, да се не замути. Ти си крштен, а крштење је велика ствар. Окупан си водом и духом. Син Божији спустио се и окупао те као мајка прљаво чедо своје. Он је очистио срце твоје и учинио га извором живота. Шта ти радиш? Зар ниси безуман кад грешиш? Зар грехом обраћаш извор живота у извор смрти?

*

6. О свеприсутни Боже наш, колико је боље човеку да преда срце своје у руке Твоје него да сам рукује њиме! Ваистину, срце је опасна ствар за руковање смртном руком! То си Ти од увек знао. Па кад си даровао човеку срце, то бескрајно тајанствено чудо, Ти си му одмах родитељски посаветовао: сине мој, дај ми срце своје! То јест дај Ми као уздарје Мој дар, да га не изгубиш.

*

7. Говоре много о слободи воље код човека. Има људи доброслободних и злослободних. Доброслободан је онај ко своју слободу слободно уступи Слободнијем, Најслободнијем, да би је Он на добро употребио. Злослободан је онај ко хоће сам да рукује својом слободом па је несвесно уступи Тиранину, Најнеслободнијем.

*

8. Зар ниси видео дете коме мајка да нож да сече хлеб, па дете држи нож а мајка држи руку детета. Тако у ствари мајка управља ножем иако дете мисли друкчије. Ако дете одгурне руку мајчину, оно ће посећи не хлеб него себе. Није ли то слика слободе људске? Није ли то прича о доброслободним и злослободним?

*

9. О доброслободни, употреби дату ти слободу на то да предаш срце своје Господу на руковање. Твоје ће остати, и ти ћеш га носити у себи, а Он ће руковати њиме.

*

10. Ове четврте недеље Часнога поста сећај се страшних али тачних речи Спаситеља твога о срцу којим не рукује Бог, и шта све из таквог срца излази. Сећај се, и сећајући се ужасавај се.

*

11. Па се предај сав Богу и реци Му у молитви: Оче, у Твоје руке предајем срце. Чини од срца мог шта знаш, да би из њега излазиле добре мисли, и живот, и верност брачна, и света љубав, и поштовање туђег имања, и истинито сведочанство, и слава и похвала Имену Твоме светом. Амин.

* * *

Преузето са – „Пост – пут ка трпези Бога Живога“,
Светигора, Цетиње (2001. године)