У Будви је у сриједу, 23.08. на простору између цркава отворена манифестација „Ћирилицом“, у организацији ЈУ Народна Библиотека Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе.
О манифестацији и значају саме ћирилице за наш идентитет је говорила г-ђа Мила Баљевић, в.д. директора ЈУ Народна Библиотека Будве.
Проф. др Синиша Јелушић је затим представио књигу „Свети Митрополит Петар Други Цетињски Пустињак Ловћенски Тајновидац, житије, служба и акатист“, Митрополита Амфилохија, говорећи о савременом тумачењу Његоша, које је често лишено суштински битне, философске, метафизичке и духовне дубине којом се одликују дјела овог светитеља, наспрам приступа Митрополита Амфилохија, који је се у овом дјелу посветио сагледавању светог Петра Ловћенског кроз вишеслојност његовог како дјела, тако и лика.
Митрополит Амфилохије је говорио о значају очувања историје, традиције, и културе, као неопходних чинилаца очувања себе како као народа, тако и као појединца, говорећи о свевременој вриједности лика и дјела светог владике. Причајући о утицају Његошеве философске мисли на бројне интелектуалце кроз историју, говорио је о немјерљивом значају који он и данас има.
„Његош је на трагу источних хришћанских отаца, један од истинских познавалаца Тајне Божије, и зато кроз његово дјело просијава свједочење, и нема мјеста доказивању већ показивању Бога. Његошу зато није потребно као западним филозофима и богословима доказивати Бога,“ казао је митрополит и истакао:
„Нигдје нећете наћи да Његош доказује Бога, да би на тај начин себе увјерио да Бог јесте или да би другима доказао да Бог јесте. Нема тога код њега. Он већ као дијете, са 16, 17 година, у скоро истовјетној пјесми као код Державина, пјева ‘Црногорац са свемогућим Богом’, и онда редом све оно што је написао показује да је он истински, прави тајновидац, и да све то што је написао и да је његов главни учитељ Св. Петар Цетињски, иако се тумачи најчешће позивају на Симу Милутиновића Сарајлију – иако ни то није погрешно, или на Ламартенову поезију, на хеленску поезију… руске пјеснике, његове савременике, нарочито Пушкина. Он је учио богословију под звијездама, то и сам каже, није учио по књигама, јер овдје није ни било таквих школа – Његош је први оснивао школе и штампао Српски буквар.“
На крају вечери, публици се обратио и г. Драган Краповић, предсједник СО Будва, говорећи о историји ћирилице и саме писане и штампане ријечи на нашим просторима.
Организацију овог догађаја је помогла и Црквена општина Будва, а хор „Свети Јевстатије Превлачки“ је извео „Тијело Христово“, „Буди имја Господње“ и „Росна ливада“
Манифестација „Ћирилицом“ траје до 27.08. и у току ње су сваке вечери организоване књижевне трибине и пјесничке вечери.
