Завршна размишљања и закључак

Епископ новосадски и бачки др Иринеј (Буловић): Свето Причешће – извор здравља или извор болести? 

Завршна размишљања и закључак 

Не смемо, у исти мах, не бавећи се „теоријама завере”, ни да превидимо колико је он на свој начин допринео ограничавању, често и гушењу, елементарних права и слобода грађанâ, у том контексту и елементарне слободе савести и вероисповести, уз грубо мешање у унутрашњи живот, уређење и богослужбену праксу Цркава и верских заједница и кршење готово свих важећих устава и међународних конвенција. Другим речима, глобалистичка економско-политичка олигархија, а у њеној режији и регионални вазални режими, нашли су идеалан изговор и повод за покушај укидања приватности и глобалну контролу људских живота. Ова димензија излази, међутим, из оквирâ овог осврта, те је остављамо за другу прилику.  

Циљ нашег осврта је, надамо се, мање-више испуњен. С једне стране, покушали смо ако не да до краја формулишемо, а оно бар да одмуцамо одговор наше свете Мајке Цркве на појаву вируса ковид-19 и на пратеће мучне изазове, а са друге стране да покажемо, без икакве зле воље и намере, да „новоправославна”, „обновљенческа” – заправо протестантствујућа, у неким случајевима и крајње протестантска – теологија својим интервентима и својом интерпретацијом евхаристијског живота Цркве, односно самог њеног богочовечног бића, у условима пандемије вируса само ствара још већу духовну пометњу и отворено се супротставља учењу и делању Православне Цркве. Испоставља се, нажалост, да је на делу „теологија без Бога и антропологија без човека”, по речима светог аве Јустина Поповића, изреченим у другом, али веома сличном контексту. Своје скромно казивање и сведочење желимо да крунишемо свеобухватним сагледавањем свих духовних и егзистенцијалних питања наше Православне Цркве и њене јеванђелске и апостолске вере речима архимандрита Василија Гондикакиса, раније игумана Иверског манастира, а сада отшелника, исихасте: „Ко иде за његовом (Павловом) мишљу и речју, тај заједно са њиме напредује ка неисказивим тајнама живота и непропадљивости. Ко пак не иде за њим, тај поставља питања и развија коментаре који немају везе са животом – са Тајном која сабира, обеструлежује и преображава твар – него са усамљеним, створеним светом сазнавања путем мозга и цепидлачења које замара и води ка распадању, односно, тако да кажемо, које се као згрушана крв нагомилава у жилама живота да би на крају зауставила читави крвоток.” 

Приносећи Богу свете Дарове – а преко њих, боље рећи у њима, сами себе, и једни друге, и сав живот свој – као бескрвну Жртву за живот и спасење света, стојмо са страхом и добро чујмо шта Дух Божји говори Црквама!  

Горе срца! Заблагодаримо Господу!