Ноћас, после поноћи, упокојио у Господу у својој 95. години смирени игуман општежитељног манастира Часног и Животворног крста „Ставровуни“ на Кипру, архимандрит Атанасије. Био је старац старцима, духовник духовницима, утешитељ вернима, учитељ монаштва, љубитељ Иусове молитве и исихастичке традиције, а када је и требало и исповедник вере православне. Рођен је кипарском селу Асији 1925. године. Са само 15. година постао је искушеник у манастиру Часног и Живтоворног крста „Ставровуни“ где је провео пуних 70 година у послушању и смирењу на разним монашким дужностима.
После шест година искушеништва постао је расофорни монах, док је 1950. године замонашен у малу схиму и исте године рукоположен за јерођакона од тадашњег митрополита и потоњег архиепископа и државника Макарија. Након седам година службе Цркви као јерођакон рукоположен је од митрополита Антима за јеромонаха 1957. године и од истога након 10. година произведен у духовника 1967. године. За игумана манастира Часног крста изабран је по упокојењу игумана Германа 1982. године, а те исте године произведен је у чин архимандрита.
За време његовог старешинства у манастири Часног крста умножило се братсво са многим младим монасима од којих су неки постали архијереји, попут Митрополита тримитунтског Варнаве. Манастирска здања су реновирана, подигнуте су нови конаци за младо братсво. По благослову игумана Атанасија у манастиру је уведен типик лавре Светог Саве Освећеног, тзв. аватон што подразумева да је само особама мушког пола дозвољен улазак у сам манастир.
Делегација Српске Православне Цркве на челу са блажене успомене патријархом Иринејем током мироне посете Архиепископији кипарској новембра 2016. године посетила је манастир Часног крста и тада већ оболегог старца и надалеко чувног игумана Атанасија. Његову искрену хришћанску љубав осетили су многи и то не само на Кипру него свуда по васељени. Обнова монаштва и духовног живота на Кирпу у великој мери се десила захваљујући старцу Атанасију који је свим бићем подражаво свога заштитника Светог Атанасија Великог, Патријарха александријског. А сам његов духовни патрон није га никад заборављао, тако и те ноћи, само неколико часова по прослављању свога заштитника Светог Атанасија Великог, смирени старац игуман Атанасије испустио је своју блажену душу у руке Господа Исуса Христа чије је име непрестано молитвено призивао освећујући Њиме своју душе и све око себе.
Нека је вечан спомен и блажено уснуће верном пријатељу Христовом игуману Атанасију!
Архимандрит Евсевије Меанџија
Извор: Инфо-служба СПЦ
