09.03.2021.

Епископ Јован: Свети Јован Богослов нас учи да иза свакога добра стоји Добри, и Свеблаги Господ наш Исус Христос

У предвечерје Великог Поста, у понедељак сиропусни 8. марта 2021. године, Преосвећени Владика Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром. Преосвећеном су саслуживали: протојереј-ставрофор Милан Борота (умировљени парох), протонамесник Немања Младеновић, јерођакон Василије (Старовлах), јерођакон Јован (Прокин), и ђакон Александар Ђорђевић.


Звучни запис беседе


Чтецирали су богослови нашег светог училишта Светог Јована Златоуста.

У данашњем Јеванђељу апостол Лука, нам говори о усхођењу Сина Божијег на Тајну Вечеру и Страдање.

Преосвећени Владика је прочитане одељке Апостола и Јеванђеља протумачио верном народу:

“Свети Јован Богослов нас учи да иза свакога добра стоји Добри, и Свеблаги Господ наш Исус Христос који нас побуђује да чинимо добро. А онај који чини добро тај се труди да не чини зло. Онај ко чини зло он Бога не види, јер Бог није Бог зла него Бог добра. Онај човек који чини зло значи да је тај човек у духовном слепилу, јер он браћо и сестре не види Бога него види само зло и што је најгоре такав човек неће ни да види да у сваком човеку има помало добра. Дакле, добро је само оно што је од Доброга, а Добар је само Бог. Нема добра у човеку да није од Бога, и ако то добро није од Бога, то значи да није добро, браћо и сестре, и да није од Бога, већ то чиним да би ме људи хвалили да би неко добро учинио. Нема добра у човеку да није од добра, а исто тако нема у човеку зла да није од онога непомјаника, да није од Сатане, од ђавола. Од чињења зла у души човековој, диже се нека магла, нека црна магла која заклања Бога од духовног вида, такав човек не види Бога ни у себи, такав човек не види Бога ни над собом, ни у свету. Који зло чини чини га опет како кажу свети оци зато што је увек свесно или несвесно са творцем зла.”

Наше опредељење мора да буде везано или за Бога или за Сатану: “Човек мора бити са неким, или са Богом или са ђаволом који је зао. Чињењем зла човек духовно ослепи те не види Бога, па често почиње и да тврди и да говори да Бога уствари и нема, јер он од зла којем је зло у души њему је све зло. Лопову су сви људи лопови јер он мери друге по себи. Дакле, браћо и сестре треба се трудити да стално чинимо добро, а да у исто време не чинимо зло никоме. Човек неће да учини зло другоме ако не учини зло себи. Не можемо другога да повредимо ако прво нисмо повредили себе. Чим си помислио зло ти одустајеш од онога што је добро. А добра је само Бог и када је Бог у човеку, човек се и када погреши да се исправи, да тражи савет, помоћ. Од кога ћемо помоћ да потражимо ако не од Бога? Као што прави хришћанин тражи помоћ од Бога, тако човек који је огрезао у злу он тражи помоћ од онога злога, и зато ми у Оче нашу кажемо избави нас од злога, зла.”

Преосвећени је у наставку беседе навео примере из живота светих у погледу насртаја демонских: “Имате диван пример код Светог Антонија када му је Бог дао да види и мреже Христове у којима Христос сабира оне који верују у Њега, али видео је и мреже Сатанске које је Сатана простро по читаво свету. Он је узвикнуо: “Боже овде човек не може иглом да убоде а да ђаво није распростро своју мрежу”. То нам говори да никада не можемо бити сигурни да не упаднемо у зло. Зло и добро стално се пресрећу, и боре у човеку. У човеку је и добро и зло. Шта ће победити? Оно чему стремимо. Шта желимо браћо и сестре? Али не можемо желети себи добра док не пожелимо неко добро другоме. Зато се и каже: “Што сејеш то ћеш и да жањеш”. Чини добро и нећеш се никада покајати, чини зло увек ћеш се покајати. Јер зло браћо и сестре биће кад тад побеђено. Зашто стремити ка злу уместо да стремимо оно што је добро? Дакле када чинимо добро, увек ћемо имати радост. Када чинимо добро, него и када мислимо о злу, и када мислимо у злу увек ћемо се покајати. Хвала Богу да човек дође до покајања. А шта ћемо када човек стално чини зло и када не дође до покајања? Такав човек заиста не види Бога и не осећа Бога. Зато апостол Павле каже да чинимо добро да нам не досади јер ћемо у своје време пожњети ако не малакшемо. Наш народ има лепу изреку: “Добра никада много, а зла једна кап је много”. Зато морамо размишљати да ниједна кап добра коју ми учинимо неће остати не награђена, као што ни једна кап зла неће остати некажњена. Човек се усавршава у добру, он осећа све већу радост. То вам је исто када пожелимо да узмемо нешто слатко, па нам слатко повлачи слатко. Добро чинити да нам не досади а добра никада доста. Шта је то што је истински добро у нашем човечанском свету? То је само оно што је од Бога, и што води Богу и што држи у Богу Који је Једини Добар. Нико није добар осим једнога Бога, нико није савршен у добру, једино је Бог савршен у добру. Ако наше добро није у Богу и по Богу није добро. Онда то добро које чинимо не чинимо ради Бога, већ више ради себе и своје славе. Браћо и сестре, човек уколико чини добро, како кажу оци, он је и слика тога јер је слика Бога. А када не чини добро он није слика Бога него оног другог. Ми људи не можемо чинити ни истинско добро ван Бога и мимо Бога. ЗАто је Христос објавио ту благовест: “Без мене не можете чинити ништа”. Не можемо ништа истински човечно, ништа бесмртно не можемо да учинимо без Бога. Зато браћо и сестре трудимо се да чинимо добро свакоме. Ако чинимо добро онда добру треба да се надамо, али немојмо да чинимо зло другоме. То човек себе замајава, и упропашћава, зато да се молимо Богу да нам Бог помогне да чинимо добро, да нас Бог по добру препозна. Да чујемо ако чинимо добро, оне речи које Господ упућује свакоме човеку: “Добри и верни слуго над малим си ми био веран, над многима ћу те поставити”. Дакле, Бог ће нас поставити браћо и сестре да будемо пример другима. Добра нема без Бога, ако нема вере, нема љубави као што је то говорио Апостол Јован у данашњој посланици. Нека нам Господ помогне да чинимо добро и да се клонимо од зла. Бог вас благословио”.

Преосвећени је у наставку литургије причестио верни народ Телу и Крвљу Господњом, леком бесмртности и вечнога живота.


Извор: Епархија шумадијска