21.07.2021.

Епископ Атанасије: Нека животни подвиг Светог Прокопија постане и наш животни пут

 

На дан молитвеног прослављања Светог Великомученика Прокопија, 21. јула 2021. године Његово Преосвештенство Епископ милешевски господин Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у селу Кратову код Прибоја поводом храмовне славе.


Звучни запис беседе


Саслуживали су архијерејски намесник прибојски протојереј-ставрофор Марко Папић, протојереј-ставрофор Никола Петров из Сурдулице ( Врањска епархија), парох прибојски протојереј Спасоја Вујанић, настојатељ Светониколајевског манастира у Бањи код Прибоја јеромонах Јован и протођакон Иван Савић.

Након заамвоне молитве око храма је учињен трократни опход а затим су освештани славски дарови и преломљен славски колач које је припремио грађевински одбор храма у Кратову.

Поздрављајући присутне и честитајући празник, Преосвећени Епископ Атанасије је најпре подсетио на дивно и поучно житије Светог Прокопија: – Још од своје ране младости Неаније, како се тада звао Свети Прокопије, је био добро образован и заузео значајно место у Римској империји, у војној служби. Као такав добијао је веома важне и поверљиве задатке од императора незнабошца Диоклецијана. На једном таквом задатку требало је да по целом Египту прогони и мучи хришћане. Бог је видео чистоту његовог срца па му се на путу јавио и дао му други, свој задатак. Неаније је одустао од императорових задатака и пошао за Христом да испуњава Његове задатке. И уместо да прогони хришћане Неаније страда за Христа. Јавно је исповедио Христа па је зато био бачен у тамницу, у тамници од самог Христа крштен и добио ново име Прокопије, затим је тешко мучен а на крају и пострадао.

– Ми смо сви позвани да се, славећи Светог Прокопија, учимо из његовог примера. Сви смо позвани да, када се сакупљамо овде у храму, учествујемо у заједничкој трпези Господњој на којој су окупљени и сви Свети угодници Христови. Са нама су данас овде на Божанској Литургији и сви свети из српскога рода, и сви други свети, најдостојанственије друштво, заједница, у Светој Литургији. Најсавршенија заједница, људска и Божанска. Кад год долазимо у храм на Литургију сетимо се тога да су овде присутни сви свети које прослављамо и сви други свети. Овде се сусрећемо, овде смо на тајанствени начин заједно.

– Закључак овог дивног житија јесте да ако неко жели да буде велики то ће постићи кроз угађање Богу. Велики су у историји, у вечности, они људи који су угодили Богу, истакао је Епископ Атанасије.

Након Божанске службе и Трпезе Господње у храму, сви су позвани да пређу у црквену салу где је грађевински одбор са својим парохом протојерејем Миланом Стојиљковићем приредио трпезу љубави. Мештани Кратова су се пре пар година побратимили са мештанима села Бабине код Пријепоља, села Челебићи код Чајнича у Републици Српској и села Бобово код Пљеваља у Црној Гори. Уз многе друге из разних места и представници ових села су били драги гости Кратовчана. Председник грађевинског одбора господин Зоран Бјелић је свима предочио историјат градње њиховог храма са којим се они поносе јер су га за веома кратко време изградили сопственим снагама уз велику слогу и љубав.

Новинар Славољуб Гудурић је укратко препричао причу, коју су назвали Љубавни поход ратне 1915, инспирисану истинитим догађајем из времена Првог светског рата. Наиме, сви одрасли мушкарци из Кратова су на почетку рата били мобилисани и у селу су остале само жене са другом нејачи. На дан Светог Прокопија 1915. оне су се договориле да оду до Дрине где су њихови мужеви били на првој борбеној линији. Ни набујала река Увац коју су тешком муком прешле није их спречила у тој намери. Кратовчани с поносом истичу како је у селу, девет месеци након њиховог повратка, рођено осамнаесторо деце, шеснаест дечака и две девојчице. А све захваљујући одважности и храбрости њихових жена. Уметник је ову причу преточио у уметничку слику која је показана овом приликом. Осим храбрости, парох кратовски протојереј Милан је истакао да је село, упркос свим недаћама и проблемима, остало и опстало јер га красе вредни, добри и побожни људи.

Славски ручак се тако претворио у мали историјски час али и прави народни сабор на коме се доносе и износе важне одлуке и предлози. Потекло је ту и неколико иницијатива за организовање разних активности на оживљавању села и помоћи свима којима то буде потребно, уз сложно одобравање свих присутних и благослов Епископа Атанасија.


Извор: Епархија милешевска