Достојевски у свом роману Браћа Карамазови, кроз старца Зосиму, на само њему својствен начин, дефинише суштину хришћанске љубави: „Делотворна љубав, када се упореди са сањалачком – ствар је сурова и застрашујућа. Љубав сањалачка чезне за брзим подвигом, који се брзо задовољи, и жели да је сви посматрају […] А љубав делатна – то је посао и истрајност, а за неке можда читава наука.“
Тајну ове науке обично знају људи без чијег би тихог и марљивог труда, који је на изглед, као и свака врлина, невидљив за већину, многе ствари биле другачије. Такви људи се савременим речником називају тихим суперхеројима. И ово је прича о једном таквом човеку, господину Богољубу Теофиловићу из Чачка, коме је на предлог надлежног свештеника, многобројног монаштва и свештенства, Владика Јустин жички, на празник Преображења Господњег доделио највише одликовање Епархије жичке – орден Светог Симона монаха, за делатну љубав према Цркви.
Његово постојано служење се већ више од двадесет година састоји у томе да се празничне Литургије широм Епархије чују што боље, јер је он са својим озвучењем долазио где год су га звали – од многобројних манастира до градских храмова. И како је Владика рекао приликом доделе ордена, за тих двадесет година њега нису саблазниле ни поделе ни размирице, већ је он предано и смирено Господу служио оним што је имао. И баш зато је ова вест свима донела радост, јер је наш брат Богољуб неко ко је увек ту и на кога увек можемо да се ослонимо.
Нека Господ Бог и Свети Симон, чијим је орденом овенчан, буду њему и његовој породици утеха, радост и потпора.
Извор: Епархија жичка
