Једна од најстаријих светиња Ваљевске епархије, Храм Преноса моштију Светог Оца Николаја у Врелу (подигнут 1848.), била је домаћин велике молитвене свечаности на празник Материце. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије, уз саслуживање свог заменика протонамесника Филипа Јаковљевића, архијерејског заменика Епископа шабачког Г. Лаврентија архимандрита Нифонта и свештенослужитеља епархија Шабачке и Ваљевске. По благослову Владике Лаврентија, Владика Исихије је рукоположио у чин ђакона досадашњег ипођакона Јована Секулића, вероучитеља из Љубовије.
У Недељу 27. по Светој Педесетници, када наша Света Црква прославља празник посвећен мајкама, другу припремну недељу пред „догађај над догађајима“ – Рођење Богомладенца Христа, Храм Светог Оца Николаја у лепом тамнавском селу Врело, био је место сабрања у братској љубави пастира епархија Шабачке и Ваљевске, које су годинама биле једно по територијалној подели. Данас се слави и Недеља Праотаца, која претходи Недељи Отаца по телу Господа Христа. Те две недеље нам указују да Господ није привид, нешто мимо човечанства, већ да је један од нас и сви који постојимо на овом свету смо браћа и сестре, како у духовном смислу, тако и по томе што сви потичемо од праоца Адама, рекао је у празничном слову Епископ ваљевски Г. Исихије.
Бог се стара о читавом човечанству. Ми који смо крштени у Цркви Божјој смо изузетни по томе што имамо изузетну благодат, али ничим другим се не одликујемо од људи који немају ту благодат. Зато, не треба да се узвисујемо у односу на друге, већ да себе видимо као јеванђељске личности које су вапиле за исцељењима. Господ Христос је Син Аврамов и Адамов, Син праотаца по телу. Он је у потпуности човек, у потпуности има људску природу. Недокучив је начин на који је сјединио у једној личности људску природу, коју је стекао зачећем од Пресвете Дјеве и Духа Светога, и божанску природу, коју је одувек имао од Оца рађањем вечним- рекао је Владика Исихије.
Подсетивши на речи Светог апостола Павла у Посланици Ефесцима „да треба да станемо и усправимо се, јер имамо рат против духова поднебесја“, духова злобе, гоподара таме, духова овог света, Владика Исихије је поучио да је на нама да се боримо пре свега против греха у себи. Да се боримо истином и правдом, да се трудимо по својим моћима да благодат Божју користимо онако како нас учи Свети апостол Павле, јеванђеље и Свети оци.
Треба Да узмемо штит вере, којим ћемо погасити све огњене стреле нечастивога, а то су зле мисли, зле навике и похоте које нас опхрвавају. Да увек будемо свесни да је Спаситељ са нама. Дошао је пре две хиљаде година, сјединио се са родом људским у пећини у Витлејему, то славимо сваког Божића… Да је спасење са нама, да имамо у руци мач Духа Светог, а то је реч Божја. Да делујемо јеванђељем, да наш мач сече духовне непријатеље. Међу људима не смемо имати непријатеља, већ морамо да се боримо за љубав свих – закључио је Владика Исихије, благосиљајући верни народ да, како доликује деци Аврамовој, достојно дочека „највећег сродника“- Господа Христа и заједно са Њим буде на свакој Литургији и потом у вечности.
На крају богослужења, Владика Исихије је честитао празник домаћинима архијерејском намеснику тамнавском протојереју Небојши Миливојевићу и његовом супароху врељанском протојереју Александру Ћосићу, као и свима који су били део свечаности. Посебну радост ваљевски архијереј је изразио због указане му части да у свештени чин ђакона рукоположи клирика Епархије шабачке оца Јована Секулића, по благослову сабрата му Владике Лаврентија.
Овим чином смо још једном показали братски однос наших епархија, које су некад биле једно. Ми се осећамо као браћа у Христу и то треба увек да исповедамо и да се клонимо било какве поделе. Свако од нас је син Божји по благодати- поручио је Владика Исихије, благословивши ђакона Јована Секулића да се труди да буде достојан свог чина и благодаћу Духа Светога извршава своје дужности.
Сабрање је завршено трпезом љубави коју су врељански домаћини приредили за све госте.
Извор: Епархија ваљевска
