Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Васкрсења Господњег на градском гробљу Бозман, у Крагујевцу.
Преосвећеном су саслуживали архијерејски намесник орашачки протојереј-ставрофор Мићo Ћирковић, протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, протонамесник Бранислав Матић, протонамесник Немања Младеновић, јерођакон Василије (Старовлах), и ђакон Александар Ђорђевић.
Чтецирали су др Марко Петровић, Марко Гаљак и Василије Тешић.
По прочитаном Јеванђељу, Преосвећни се обратио верном народу који се окупио у храму да би поменуо своје упокојене:
“Данас смо се окупили да одслужимо свету литургију јер се она подједнако служи и за живе и за мртве. Зашто? Зато што пред Богом нема мртвих. Бог није Бог мртвих него Бог живих. И заиста са правом је наша Црква установила ове задушне дане у току године, мада то увек морамо да имамо на уму да када се молимо за наше живе, да се исто тако подједнако молимо и за наше мртве. Молитва је једина остала као контакт између нас и наших покојника. Молитва је та која нам одржава у сећању наше покојнике, све до онога дана када Господ буде хтео да се и ми сретнемо са нашим покојницима. Зато је молитва за покојнике од огромног значај и огромно доброчинство чинимо када се молимо за наше покојнике, за спасење њихове душе. То је велика утеха. Ово што за њих чинимо то ће Господ применити о Свеопштем Дану Васкрсења. Зато не смемо да заборавимо наше покојнике. Они вапију за нашим молитвама, вапију за нашим хришћанским животом, добрим делима које чинимо за наше покојнике. Треба да се молимо да се сећамо, а литургија се служи у спомен Господа Нашега и Спаса Исуса Христа. У спомен онога што је Господ урадио за нас и за наше спасење. Тако је исто браћо и сестре данашња молитва помен и сећање на наше миле и драге. Ми смо се данас сабрали да прославимо и светог Симеона Мироточивога, оца нашег Светог Саве, Симона монаха, Вукана, да прославимо светог Симеона родоначелника те свете династије Немањића. Свети Симеон браћо и сестре је родоначелник српске државе и идеје, а духовни и интелектуални творац наш јесте Свети Сава. Тако да браћо и сестре и држава и црква настале су од оца и сина. Од два човека од два светитеља. И два свеца и путоказа наше српске националне свести и духовнога живота. Сећам се прочитао сам давно како је Станоје Станојевић написао: “И данас, када се српски народ сећа ове двојице светитеља који су на Христовој науци утемељили и Цркву и државу, па је на таквој основи Свети Сава почео да просвећује род српски“. У црквеној песми чули смо данас, да спомен праведника биће вечан. То се заиста односи и на Светог Симеона. Он је био праведан, и показивао је милосрђе и на делу. Он је браћо и сестре владао народом тиме што је народу служио. Он је владао другима тиме што је првенствено владао собом. А собом је најтеже владати. Био је мудар владар, био је мудар државник али је био праведник. Нико није сагледао стање тадашњег народа, и запазио је да је његова снага тада у вери у Бога и у јединству народа. Свети Симеон је поред свих особина имао велику особину смирења. Он владар. У једно време био је јачи од Византије, али је мислио на одлазак са овога света па је све оставио, и владарски престо... У свом монашком животу је испуњавао завет послушности. Нека нам свети Симеон буде пример да се потрудимо да га следујемо, да се свети Симеон моли са светим Савом и српским светитељима да спасе Бог род људски који се нашао у великој муци и невољи. Да спасе наш род српски. Спасиће уколико ми се угледамо на наше светитеље, колико се сећамо и њих у нашим молитвама, колико се сећамо и наших покојника. Бог вас благословио.“
Извор: Епархија шумадијска
