Назива који упућује на неумитност трајања свезе између речи и песника „Песма је дошла по мене“, најновија књига Дајане Петровић представљена је и, слободно се може рећи, ушла у срца поклоника поезије у Ваљеву. Уз благослов Преосвећеног Епископа ваљевског Г. Исихија, вече стиха и музике у конференцијској сали Вишег јавног тужилаштва приредила је Црквена општина при Храму Васкрсења Христовог у оквиру циклуса „Православље и млади“.
Награђена Печатом вароши сремскокарловачке, једним од најпрестижнијих признања за поетско стваралаштво данашњице, збирка „Песма је дошла по мене“, ауторке Дајане Петровић из Ваљева, открива тајанствену слојевитост процеса у ком настаје низ речи из ког се рађају стихови. Процеса, који понекад подсећа на долазак незваног госта у смирају дана, те пламен петролејке који се прелама у долазећој ноћи. Тренутак украден од свакодневног, срца филигрански вештог да на папиру створи украс обичном дану попут ђердана на врату невесте и звездице на еполети јунака. Сачињена од 89 песама, наслова који симболичну почињу словом П- Погрешна, Поспана, Полупана, Покајничка песма… ова збирка открива преокупацију песникиње да сагледа и открије сва лица песме.
У том преиспитивању њених разноликости и обличја и ми неочекивано померамо своје границе, трагајући за оним што кроз живот стичемо и губимо. Свесна ишчезнућа трајнијих основа и чвршћих оквира људског постојања у болештинама и ратовима огрезлом свету, Дајана Петровић призива песму као суштаство, сецирајући је с горчином и подсмехом, као блиску и далеку, целовиту и раскомадану. Без жеље да је окити овешталим фразама, ауторка јој даје атрибуте који би могли пристајати жени колико и песми, јер жена у највишим својим дометима и јесте песма, те је зато она Погрешна и Поспана, и Полупана, и Претесна…једном речју, разнолика, разноока и свакојака- речи су др Душице Филиповић, професорке Факултета савремених уметности у Београду, рецензента најновије књиге Дајане Петровић.
Носећи од раног детињства избеглички усуд, од Славонског брода, преко Босанског брода, Младеновца и Београда, па све до Ваљева у коме остварује породицу са, данас свештеником, Николом Петровићем, Дајана за свој дом увек има стих. Њена кућа је њена песма, чија су врата свакој души отворена, са љубављу и добром намером. Она пева о светском болу и свим појединачним болима који су његов део. Али, сваки њен стих о том болу обгрљен је христоносном љубављу, дечје чистом вером у Господа Христа, Чија је драговољна смрт на крсту означила револуцију и донела вечни живот у Царству радости, навела је новинарка Радија Источник Јадранка Јанковић, евоцирајући успомене на двадесет година дуго пријатељство са ауторком.
Дајана Петровић је опевала јасеновачке и пребиловачке мученике, страдалнике које су каме крвника стигле деведесетих година прошлог века, децу која вољом мајки нису угледала светлост дана, „подгорског Икара“ Миленка Павловића и многе друге, који земаљску светлост данас не гледају, али на које се несумњиво она вечна, небеска светлост излива- казала је Јадранка Јанковић.
Стихове из најновије збирке „Песма је дошла по мене“ казивали су солиста Позоришта на Теразијама у Београду Кристина Савић, јереј Никола Петровић и Нектарија Петровић. У музичком делу програма, поред оца Николе и Дајане, наступили су и њихове колеге из групе „Нектарија“ Саша Стефановић и Миодраг Јелић. Премијерно су извели песму „Име ти је љубав“, док је Кристина Савић отпевала изворну македонску „Си заљубив едно моме“, што је нарочито одушевило посетиоце ове изузетно лепо осмишљене књижевне вечери.
Својим присуством част ауторки и учесницима указали су Његово Преосвештенство Епископ аустралијско – новозеландски Г. Силуан са својим замеником архимандритом Петром Радуловићем, архијерејски заменик Епископа ваљевског Г. Исихија протонамесник Филип Јаковљевић и више свештенослужитеља Епархије ваљевске.
Циклус трибина „Православље и млади“, како је најавио уредник програма јереј Дејан Трипковић, наставиће гостовање катихете Бранислава Илића, аутора филма о Светом Василију Острошком.
Извор: Епархија ваљевска
