На редовном заседању одржаном у Сремским Карловцима и Београду од 15. до 21. маја 2021. године Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Доситеја (Радивојевића), настојатеља манастира Ћелије надомак Лајковца, за викара Патријарха српског, са титулом Епископ липљански.
Архимандрит Доситеј рођен је у Љигу 1971. године од оца Мирослава Радивојевића (ковача) и мајке Наде (домаћице), девојачко Тошнић. Детињство је провео у селу Славковица, а основну школу завршио је у Љигу 1986. године. После основне школе завршава Војну гимназију у Београду 1990. године. Током школовања у Војној гимназији често посећује манастир Ваведење који се налази у непосредној близини школе, и ту прима основна сазнања о монашком животу. Након завршене Војне гимназије у Београду, даље школовање наставља на Војној академији Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране у Рајловцу код Сарајева, а због ратних дешавања Војна академија је премештена у Београд, где и наставља даље школовање.
Звање официра у чину потпоручника стиче дипломирањем на Војној академији 1995. године, и започиње официрску службу у Краљеву. Током службовања у краљевачком 450. ракетном пуку веома често одлази на богослужења у манастир Жичу. Након три године официрске службе стиче чин поручника, а убрзо потом напушта службовање у војсци и одлази у манастир Хиландар на Светој Гори 1998. године.
Братству Српске Царске Лавре Немањића, манастира Хиландара, приступа 18. децембра 1998. године у својству искушеника, а монашки постриг прима на празник Рождества Пресвете Богородице 2000. године. У монаштву пролази манастирска послушања црквењака, олтарника, просфорара, трпезарца, манастирског пчелара, гостопримца, библиотекара и ризничара.
По благослову Сабора стараца манастира Хиландара започиње ванредно студије на Православном богословском факултету универзитета у Београду које завршава 2005. године. Након завршених основних студија, по благослову Сабора стараца, уписује постдипломске студије на Богословском факултету Аристотеловог универзитета у Солуну. Магистарски рад из области догматике на тему Име Божије у руској теологији ХХ века, под руководством професора Хризостома Стамулиса успешно је одбранио јануара 2010. године у Солуну.
Рукоположење у чин јерођакона извршио је владика жички Хризостом на Сретење у Хиландару 2009. године, а рукоположење у чин јеромонаха извршио је владика ваљевски Милутин на празник Ваведења Пресвете Богородице 2010. године у Хиландару. Српски официри организовано посећују Манастир Хиландар од 2002. године, а по благослову игумана, у то време, монах Доситеј бива задужен за пријем и рад са групама официра, кадета Војне академије и ученика Војне гимназије. На позив и по благослову Његове светости патријарха српскога Г. Г. Иринеја, а по благослову игумана манастира Хиландара архимандрита Методија, током 2010. године почиње да се ангажује на испомоћи тадашњем епископу за војску еп. Порфирију на увођењу свештеничке службе у Војсци Србије. После потписивања Споразума између СПЦ и Војске Србије и почетка његове примене, јеромонах Доситеј се враћа у манастир Хиландар.
Обнову запуштене хиландарске келије Патерица у Кареји у административном седишту Свете Горе, коју је основао и у њој неко време живео сам Св. Сава и у којој је оставио као благослов игумански штап светога Саве Освећенога (патерицу), игуман манастира Хиландара са Сабором стараца поверава јеромонаху Доситеју. Током шест година, келија Патерица бива потпуно обновљена и добија нови смештајни простор који се користи за пријем гостију. Поклоници који посећују келију Патерицу су у прилици да се упознају и са тим обликом молитвеног тиховатељног живота.
Крајем јануара 2019. године по благослову игумана Хиландра и Сабора стараца Манастира Хиландара прелази у епархију шумадијску СПЦ, где бива постављен за настојатеља Манастира светог великомученика Георгија – Ћелије у Ћелијама код Лајковца, а да по речима хиландарског игумана архимандрита Методија: «Пламен који је понео са Свете Горе не задржи само за себе, него да се тај пламен разгори и у срцима оних који буду долазили у обитељ Светог великомученика Георгија у Ћелијама».
