Свеце не треба заборављавати и занемаривати. Они су наши заступници пред престолом Божјим. Будући да су и сами свеци били људи по телу, разумеју све наше слабости и немоћи, упознати су са нашим свакодневним проблемима.
Стога, коме, ако не њима, морамо се с тугом обратити и разговарати о својим невољама и проблемима. Светима је дат посебан дар - да се моле за људе и да их Бог чује.
«Илија беше човек смртан као и ми, и помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљу за три године и шест месеци. И опет се помоли и небо даде дажд, и земља изнесе род свој» (Иак. 5:17–18).
Светитељи имају круне мученика, исповедника, посника, а ове круне дају им смелост да стоје испред Престола и моле се за нас Свевишњем и Пресветоj Богородици.
Свеци су најстварније изабрано друштво. Не обраћајући им се, пљачкамо себе.
За вернике би свеци требали бити блиски и драги људи, јер су у стварности и јесу. Чекају нашу жалбу, нашу промену. Ми који живимо сада и велики светитељи, сви заједно, сачињавамо Цркву Христову, ми смо чланови једне Цркве.
Можда неки од нас имају лично искуство комуникације са светима, када су се молитве чуле у разним свакодневним захтевима и потребама.
Ово искуство је непроцењиво. Мора се пажљиво чувати у срцу.
Данас се сећамо оснивача руског монаштва - преподобног Антонија Печерскога. Светитељ са мноштвом својих следбеника и ученика прославио је и још увек прославља нашу земљу широм васељене.
Несумњиво, Господ се и ради његових молитава смиловао нашем народу.
Хаjде да искористимо ову прилику и замолимо молитве преподобног оца Антонија за наш народ, за мир у нашој земљи.
Преусмеримо своју бригу чешће на јака рамена наших светаца. Да верујмо им и молимо се.
Митрополит Антоније (Паканич)
Извор: Рravlife.org
