У четвртак 21. јула 2022. године, у Великој Жупи код Пријепоља молитвено је прослављена слава храма Светог великомученика Прокопија.
Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ милешевски господин Атанасије служио је у великожупској светињи Свету архијерејску Литургију. Саслуживали су настојатељ манастира Успења Пресвете Богородице у Сељанима код Пријепоља игуман Петар, протојереј Никола Перковић и протођакон Иван Савић.
Након заамвоне молитве и трократног молитвеног хода око светог храма на улазу у храм освештани су славски дарови и преломљен славски колач. Домаћини овогодишње славе били су братство Несторовића из Велике Жупе.
Честитајући славу пароху великожупском протојереју-ставрофору Богдану Кувељи, домаћинима славе и свима сабранима празник, Епископ Атанасије је у пастирској поуци, подсетивши присутне на житије Светог великомученика Прокопија, између осталог, рекао: – Питамо се, откуда толико поштовање према Светом великомученику Прокопију. Чиме је он то изазвао и побудио да се тако поштује? Тиме што је такав његов живот. Богољубив и путоказан, показује пут у живот вечни, у славу вечну. Његов живот је за стално препричавање и подсећање. Животи Светаца Божијих, па и Светог Прокопија, су такви да нас побуђују да их стално препричавамо, да се стално на њих подсећамо. Они, пре свега, задивљују, а онда и побуђују да им се следи.
Преосвећени је потом укратко указао на значајније детаље из живота Светог Прокопија, и затим продужио: – Млади Ненаније, како се на почетку звао Свети Прокопије, због чистоте свога живота, иако незнабожачки васпитан, доживео је преображај. Јер, људима који су чистог живота Бог се лакше открива, лакше општи са њима. И млади војсковођа Неаније, преображен Христовим јављањем, одустаје од незнабожачког живота и одбија да изврши наредбу коју је добио од земаљског цара, одустаје од злочињења на које је био упућен, и постаје војник Цара Небескога, Цара Вечнога.
– Иако је знао да ће због тога страдати, Прокопије је свесно одбио све почасти земаљског цара и свесно себе изложио страдањима за Цара Небескога, са јасним уверењем да зна зашто страда. Знао је да је то узвишен циљ, са јасним сазнањем да онај ко страда за Христа има и вечни живот у Царству небескоме. Верује Христу који тај Живот Небески даје.
– Потребно је да сви имамо на уму следеће: Сви смо ми позвани да будемо војници, само, чији, то је до нас! На овом свету, у овом животу, се војује. Два момента су најбитнија, која извлачимо из живота Светог Прокопија. Први је онај када је он одустао да војује у корпусу зла, одустао да учествује у ширењу зла. И ми сви смо позвани да одустанемо од пута зла, то је први и најзначајнији моменат у животу сваког човека.
– Други значајан моменат јесте јасно, свесно, крепко опредељење за учешће у Животу са Живим Господом Богом нашим, да се постане Његов војник. Христов војник је позван да напредује у свему што је добро, да се обуче у сваку врлину.
– Свако од нас може бити добар војник Христов, без обзира на то ко смо и кави смо, тако што ћемо постати покајници, престати грешити, и упутити се на добро чињење, истакао је Епископ Атанасије.
Домаћини славе су приредили трпезу љубави, па су сви у сали парохијског дома уз послужење, богоугодне разговоре, дружење и песму, продужили Евхаристијско сабрање започето у храму. Владика се ту, још једном, захвалио свима на активном учешћу у животу Цркве, похвалио труд и рад који несебично улажу и подсетио да је свима нама потребно да, свако према својим могућностима, да допринос свеукупном напретку и бољитку нашег друштва, наше Цркве. Да они који имају могућности помогну онима којима је помоћ потребна, и да тако јачамо и снажимо своју заједницу, а самим тиме и своју Српску Православну Цркву и српски народ у целости. Сабрани народ Божији је са радошћу и одушевљењем прихватио ове поучне савете свога Архипастира и бурним аплаузом захвалио на упућеним речима.
Извор: Епархија жичка
