У цркви Светог Николе у которском Старом граду са которским свештенством Свету литургију је служио протојереј Оливер Суботић, који је у обраћању вјерницима казао да је циљ људског живота исцијељење душе, ума и срца од страсти, “како би у вјечности, када се сусретнемо са Господом Богом нашим, тај сусрет био свјетлост, а не тама”.
“Јеванђеље Божије је чудесна књига у којој читамо не само о историјским догађајима који су се десили прије 2.000 година, него у сваком од тих историјских догађаја проналазимо поуку за нас ,у времену нашем у коме јесмо.
Из данашњег историјског догађаја, о којем смо чули, треба да извучемо неке поуке и нека сазнања.
На првом мјесту треба да се присјетимо онога што каже апостол Павле да “наш рат није против крви и тијела, него против духова злобе који су под небесима”.
И овај догађај на један очигледан начин то показује.
Како се то деси да човјек бива запосједнут од ових сила таме, да изгуби и разум и да му се деси ово што се десило овој двојици мученика гергесинских.
Како се то десило? Бог је допустио да нечисте силе преузму човјека, уколико он пребива у неком гријеху.
Најчешће је гријех узрок, а Бог такође овакве ствари допушта и да би и други људи видјели против каквих сила се бори и да би се уплашили и склонили од гријеха, да би сачували и себе и своје.
Обично људи, који су ван Цркве, када прочитају овај догађај, они кажу “ма то су људи неки шизофрени били, то су неки психички болесници”.
Психичких болесника, који можда и умисле да имају тај проблем, заиста има. Али, психички болесник не може пет људи да баци одједном”, каже о. Оливер.
Наставља како у манастирима, који имају праксу читања молитава оваквим људима, може управо нешто тако и да се види. Нпр. да једну жену, која нема 50, 60, кг, не може пет јаких и чврстих људи да држи.
“То не може психички болесник да уради и то показује разлику између онога што је психичка болест и онога што је демонска запосједнутост.
Што даље видимо и што можемо научити из овог Јеванђеља?
Можемо научити да ове силе нечисте, које су противници Божји, да оне исповиједају Христа за Сина Божјега”, каже о. Оливер.
Дакле, како истиче, оне знају ко је пред њима, али и кажу: “дошао си ево прије времена да нас мучиш”.
“Они знају да ће бити мучени да ће бити на Суду Божјем.
Они знају да ће Суд Божји бити оштар, али опет, не покоравају се Богу и то је највеће безумље.
Зато интелигенција и мудрост нису исто, јер Ђаво је врхунска интелигенција и највећа глупост.
Јер, само највећа глупост може да се не покори Сведржитељу и Ономе за кога зна да ће судити цијелој Васељени.
Друго што можемо да научимо из данашњег Јеванђеља јесте да ове силе нечисте не могу ништа да учине без допуштења Божијег.
Оне моле Христа да им допусти да уђу у крдо свиња.
Без допуштења Божијег ништа не бива, јер наш Бог је Бог сведржитељ, Бог сила, Бог коме се све покорава”, каже о. Оливер.
Подсјећа на ријечи Св. Серафима Саровског који каже да ако би Бог допустио непоменику да уради оно што би он хтио, једним покретом би могао да помјери земљу из свог положаја, цијелу планету да помјери колико је срдит и колико жели да ратује против створења Божјег.
“Али, Богу хвала, Бог је тај који одржава Васељену, који не да да непријатељи нашега спасења чине оно што би хтијели и како би хтјели.
Што онда видимо? Видимо да се онда ово цијело крдо утопило у језеру и то показује што би непријатељи нашега спасења учинили од нас, када би им Бог то допустио.
Дакле, Бог је тај који нас штити, Бог је тај који нас чува и без Његове заштите ми не можемо опстати”, рекао је о. Оливер.
Постоји, додаје, и теже стање.
“То стање јесте када човјека држи нека страст, нека нечиста сила, а када се то споља не види.
То је теже стање, јер ово прво је очигледно и даје могућност човјеку да се исцијели. Код њега људи то виде, па макар ће га на силу одвести у неку светињу да му се читају молитве па да се исцијели.
Али, ако се то стање споља не види, онда је то јако опасно, као што је то случај са овим свињарима и као што је то случај са грађанима овога града који су послије чудесног догађаја, када су ови људи били исцијељени, дошли да моле Господа да оде из њиховога краја.
Они су знали да ову двојицу бесомучника, знали су како се понашају, јер нико није могао да прође поред тог гробља. Када су исцијељени, они су послије били прибрани, били су поред ногу Исусових, како нам свједочи Јеванђеље.
Они долазе и умјесто да кажу “остани у нашем крају, буди ту са нама, штити нас стално”, они кажу: “иди из нашег краја”.
Зашто? Зато што је пропала њихова зарада. Те свиње које су се утопиле у језеру, биле су извор њиховог прихода и они су тај приход ставили изнад благодати Божије, што ће рећи, боловали су од болести среброљубља.
Тих страсти има много, а среброљубље је само једна од њих која може да држи човјека, а да он тога није свјестан и што је најгоре, те страсти, уколико се не излијече, оне се преносе у вјечност.
Тјелесна бољка траје до гроба, а духовна, а то су страсти попут среброљубља, гордости и славољубља и сл. оне се преносе у вјечност, уколико се овдје не лијече.
С тога драга браћо и сестре, да долазећи у нашу Цркву, молећи се богу, исповиједајући се, причешћујући се, увијек да размишљамо о томе да је циљ нашега живота да исцијелимо своју душу, свој ум и своје срце, да исцијелимо и очистимо од страсти.
Јер, у овом животу то је наш главни задатак, да бисмо у вјечности, када се сусретнемо са Господом Богом нашим , тај сусрет био свјетлост, а не тама.
Нека би нам Господ Бог молитвама свих светих помогао да се исцијелимо од својих скривених страсти и нека би нас својом свемоћном десницом заштитио од свих непријатеља, видљивих и невидљивих, амин”, поручио је о. Оливер.
Извор: Црквена општина Котор
