Почетак црквене нове године, када прослављајући начало Индикта узносимо молитве за благословено ново лето доброте Господње и свеколики успех, радост и љубав, из штампе је изашао 386. број „Православног мисионараˮ званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, који је надахнут темом једног од блаженстава – Блажени изгнани правде ради
Представљање овог броја у медијима:
Катихета Бранислав Илић за Радио-Светигору: Бити мисионар значи бити сведок вере
Катихета Бранислав Илић за Радио-Беседу: Наш живот је неодвојив од богослужења
Катихета Бранислав Илић за Радио-Глас: Пут врлине је пут спасења
Катихета Бранислав Илић за Радио-Источник: Љубав је темељ правилног сагледавања правде
Катихета Бранислав Илић за Радио-Златоусти: Призвани смо да следимо пут блаженства
Катихета Бранислав Илић за Радио-Слово љубве: Пригрлимо правду Божју као меру живота
На првим страницама овога броја читаоци су у прилици да се поуче пастирским словом презвитера др Оливера Суботића, који у оквиру свог уредничког уводника указује на значај правилног разумевања блаженства коме је посвећен овај број мисионарског гласила Српске Цркве.
Беседа Светог Јована Златоуста о Првосвештеничкој молитви објављена је у рубрици „Свети оци тумаче Свето Писмоˮ. Свети Јован Златоуст громогласно благовести да из Првосвештеничке молитве учимо са каквом усрдношћу треба приносити молитве, учимо се и стојећи не гледати само очима телесним, већ и душевним, и преклањати колена са скрушеношћу срца.
Никшићки парох протопрезвитер др Никола Маројевић, у оквиру рубрике „Хришћанска етикаˮ пише о Светлости љубави Божје, те указује да Речи Господње нама људима постају истинска светила на животном раскршћу. Зато се у Јеванђељу и каже да је светиљка телу око (Мт 6, 22), оно управо представља Господа.
У рубрици „Реч пастираˮ благодарећи нашем сараднику Небојши Ћосовићу, објављена је беседа архимандрита Авраама Рејдмана у трећу недељу по Педесетници, на Јеванђеље од Матеја, 18 зачало, глава VI, стихови 22–23.
На велику радост редакције Православног мисионара, први део овога броја посебно краси интервју са протопрезвитером-ставрофором Миливојем Мијатовим, умировљеним парохом новосадским, чија се пастирска служба може сликовито описати као драгоцени мозаик који је сачињен од дела љубави, ревности, и неуморног проповедања благе вести јеванђеља Христова. Разговор је водио члан редакције, који је имао прилику да више од једне деценије духовно стасава уз новосадског проту који је својим саветима и љубављу у великој мери обликовао његово биће. Топло препоручујемо овај исцрпни разговор, а у оквиру приказа овога броја, издвајамо пастирски савет крстоносног проте Миливоја Мијатова који са љубављу пише о узвишености свештеног служења: Свештеничка служба је нешто најлепше и најчовекољубивије што је Господ Бог могао даровати Свом боголиком створењу. Довољно је само свагда на уму имати речи које свештеник чита сваки пут кад служи свету Литургију, па схватити да је то дар над даровима, милост над милостима и благослов над благословима.
Др Александар Милојков и у овом броју наставља да води рубрику „У дијалогу са атеизмомˮ у оквиру које је објављен други део, или наставак текста из претходног броја, под насловом: Биоетика између интуиције, рационалности и идеолошког конструкта.
Грех се не потире казном већ милошћу и љубављу Божијом. Правда се показује као узимање на себе свега онога што човека одваја од Бога, а то је грех и зло, поучава презвитер Владимир Пекић, парох београдског храма Светога апостола и јеванђелисте Марка и дугогодишњи сарадник нашег часописа, који својим ауторским текстом отвара централни – тематски део овога броја.
У оквиру текста под насловом Изгнанство Христа ради, протопрезвитер Слободан Лукић, парох будвански указује да није свако страдање правде ради. Према речима будванског проте у духовном животу потребно је расуђивање да би се препознало да је страдање које нас сналази заиста ради истине и правде Божије, а не ради сопствених слабости и грехова.
Наша млада и даровита сарадница Маријана Пилиповић, у оквиру свог текста који је, такође, објављен у тематском делу овога броја, саветује да је важно чувати се лажног прогона, и да је потребно да знамо да ли је страдање које нам се дешава заиста Христа и вере ради или је због наших слабости и грехова.
Навршило се пет година од упокојења знаменитог игумана лепавинског архимандрита Гаврила (Вучковића), а поводом ове годишњице о лику и делу незаборавног оца Гаврила пише Ненад Бадовинац, који у свом сећању, између осталог, истиче: У свом пастирском раду архимандрит Гаврило је био познат по коришћењу савремених технологија за потребе интернет мисионарског рада. Приликом оснивањa Мисионарског одељења СПЦ 2014. године, Свети Архијерејски Синод СПЦ изабрао је оца Гаврила као једног од дванаест сталних чланова.
Овај број Православног мисионара краси интервју са сестрама Марином и Маријом Гобовић, уметничким руководиоцима дечјег хора „Славујчићиˮ који делује при заветном спомен-храму Светог Саве на Врачару. Веома смо поносне што смо добиле благослов Његове Светости да при храму Светог Саве водимо дечији хор „Славујчићи“ учећи их изворне песме. Сматрамо да је наша култура и изворна музика веома битна за очување српске културне баштине. Ми сада наше дугогодишње искуство преносимо на најмлађе. Рад са најмлађима је веома захтеван и одговоран, али леп и занимљив. Њихову радост што долазе код нас, ми осећамо на сваком часу, истакла је Марина Гобовић у оквиру исцрпног интервјуа који је обогаћен дивним фотографијама. На насловној страни на полеђини овог 386. броја налазе се сестре близнакиње Марина и Марија Гобовић испред заветног спомен-храма Светог Саве на Врачару.
У оквиру рубрике Света Земља, објављен је текст о манастиру Харитона исповедника. Јелена Јонић, ауторка овог текста истиче да је манастир Фаре или данас познатији као Фаранска лавра током дуге историје много пута рушен од стране варвара, али се после свих тих пустошења увек обнављао.
Хиландарска келија Светог Николе Чудотворца, Буразери, тема је текста др Немање Јонића, који за рубрику Света Гора, читаоцима предочава бројна сведочанства о значају и настанку ове познате келије. Аутор подсећа да данас келија има укупно 5 храмова и по величини је већа од појединих манастира и скитова. У њој борави и до 50 монаха, данас је веома позната и њихова иконописачка радионица.
О чудесном путовању светих Бранковића пише наш дугогодишњи сарадник др Ђорђе Вуковић, који наглашава да су после Јованове смрти, Максим и Ангелина кренули у Влашку, преносећи мошти Светог Стефана и Светог Јована. Тамо су мајка и син доста учинили на учвршћивању побожности у Влашкој, а затим су се, преко Будима, вратили у сремску земљу и на Фрушкој Гори подигли славни манастир Крушедол.
Архимандрит Данило (Љуботина), духовник Саборног храма Преображења Господњег у Загребу, читаоцима Православног мисионара доноси занимљиву причу о саборном крштењу рома које је обављено у загребачком Саборном храму.
Када се човјек окрене и схвати да у животу има нечег другог које није само бесмислено, горко и тужно, видјеће један океан безграничне Љубави, дубине и смисла човјековог постојања. Иконе су најљепше свједочанство те Љубави и дубине и могућности преображаја – истиче стални сарадник мисионарског гласила СПЦ, протопрезвитер-ставрофор Слободан Бобан Јокић, архијерејски намесник никшићки, у свом тексту под насловом „Икона – прозор у вечностˮ.
Рубриком Из пера некадашњих уредника Мисионара закључен је овај 386. број Православног мисионара.
* * *
Православни мисионар – званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, можете купити у храмовима Српске Православне Цркве и црквеним продавницама и књижарама, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе pretplata@spc.rs или путем наше интернет странице на адреси http://misionar.spc.rs.
Катихета Бранислав Илић,
члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ
задужен за односе са медијима
Препоручени садржај:
Интервју са Марином и Маријом Гобовић: Добро чините, радост ширите и Богу се молите!
