Дана 6. септембра, на празник преноса моштију светитеља Петра, митрополита кијевског, московског и целе Русије, чудотворца, Његова светост патријарх московски и целе Русије Кирил, служио је Свету литургију у Успењском храму у Московском Кремљу. По завршетку богослужења поглавар Руске Цркве се обратио верницима одржавши првосветитељску беседу у којој се дотакао питања историјског пута Русије.
„Кад говоримо о географским центрима – Кијеву, Владимиру и Москви – не подразумевамо да се око сваког од ових градова формирало неко црквено заједништво одвојено од јединственог Тела Цркве, – истакао је патријарх. – Била је то јединствена Црква чији се центар премештао заједно с премештањем престонице како би поглавар увек био поред великог кнеза, како би се духовни центар налазио на истом месту где се налази центар политичког живота. И светитељ Петар се преселио овамо, у град Москву, на упорну молбу великог кнеза Ивана Калите, истог оног који је сакупљао материјалне вредности у Москви како би осигурао стабилан живот престонице. И да би ова престоница заиста била призната у целој Русији требало је да се и катедра првосветитеља премести у Москву.
А кад је светитељ Петар преместио овамо катедру целе Русије, наравно, било је потребно да се у првопрестоном граду сагради саборна црква. Светитељ Петар је започео ову изградњу поставивши темељ за Успењски храм у којем се ми сад налазимо – главни храм целе Русије, како у прошлости, тако и у садашњости. Светитељ Петар није доживео освештање овог храма, он није видео светковину православља у новој престоници, али је учинио оно што је можда најважније – сачувао је јединствени центар Руске Православне Цркве, разумно га преместивши тамо где му није претила никаква опасност. У извесном смислу је ово дело светитеља Петра било провиденцијално, јер иако су Москву два пута покорили спољни непријатељи, она никад није поклекла пред непријатељем и никад није престала да буде престоница целе Русије, већ је, напротив показала пример храбрости, јунаштва, смелости и љубави према отаџбини и љубави према Цркви. И данас нам овај величанствени Успењски храм, главна саборна црква Свете Русије, који је саграђен по замисли светитеља сведочи о великим делима и дивном прозрењу митрополита Петра који је првосветитељску катедру основао овде, у граду Москви.“
„Данас, као и у време светитеља Петра, – истакао је поглавар, – Руској Цркви прети мноштво опасности. Тада су то били номади који су нападали руску земљу и пљачкали је и убијали људе и уништавали економску моћ земље, али ни данас, као што знамо, није све мирно на свету. И у извесном смислу се апсолутно нова служба, несумњиво по вољи Божијој, даје и овом граду и нашој земљи. Због тога што снага данашње Русије може да се одупре многим силама, између осталог, и оним које се боре против Бога и Христа. Оним силама које су усмерене и које свој жалац усмеравају на рањавање човека тако да игзуби способност да разликује добро и зло. Из политичког лексикона је нестао појам греха, зато што се уместо разликовања добра и зла појавио нови модел понашања који је усмерен искључиво на избор самог човека, кад он сам одређује шта је за њега добро, а шта је зло. Али док значајан део друштва такозваног цивилизованог света преузима ове идеје, наша земља, као што је то било и у прошлим временима, чува своју способност да се супротстави овом страшном искушењу. И ми треба да чувамо способност и спремност да разликујемо добро од зла не руководећи се тренутним политичким интересима или људским амбицијама, већ искључиво оним моралним законом који је Бог уткао у наше душе, у саму људску природу. И нека би дао Бог да првопрестони град Москва сачува могућност да остане острво у слободе у овом узбурканом свету и да се управо овде формира здрав духовни отпор свим покушајима да се помешају добро и зло и да се људи потпуно одрекну тога да грех називају грехом, а врлину – врлином. Нека би дао Бог да по молитвама светитеља Петра који је поставио темељ за црквени живот у нашем првопрестоном граду, јача и наша љубав према отаџбини, да јача способност да се супротставимо саблазнима и сплеткама кушача, да остане жива наша вера, да се сачува независност и слобода наше отаџбине. И ако буде тако, остаће нада на спасење.
По молитвама светитеља Петра, митрополита кијевског, московског и целе Русије, нека Господ сачува руску земљу, нека укрепи браћу која данас живе у разним државама – Русији, Украјини и Белорусији – у једномислености и свести о посебној одговорности за нашу заједничку судбину, а у извесном смислу за судбину света. И верујемо да ћемо док на Русији буде благослов светитеља Петра, над нашим народом, над нашом Црквом, и ми по његовим молитвама чувати велику способност да разликујемо десно од левог, добро од зла и грех од светости. По молитвама светитеља кијевског, московског и целе Русије Петра нека Господ чува руску земљу, нека Господ помогне да превладамо несугласице које се најчешће провоцирају споља и које данас прете јединству целог нашег народа. Нека Господ по молтивама светитеља Петра сачува наш народ у једнодушности и православној вери.“
Извор: Православие.ру
