„Православно хришћанство има дугогодишње искуство саживота са другим религијама и вероисповестима“, рекао је Његова Светост цариградски патријарх Вартоломеј у свом говору на конференцији „Бахреински дијалошки форум: Исток и Запад за људски саживот“.
Осврћући се на иницијативу за сазивање конференције, патријарх Вартоломеј је напоменуо да она настоји да истакне важност међуверског дијалога и разумевања међу различитим културама и различитим цивилизацијама.
Како је нагласио, православно хришћанство има дугогодишње искуство саживота са другим религијама и вероисповестима. Међутим, ово искуство се није увек показало спокојним или некомпликованим, посебно када је изграђивано успоном национализма у другој половини 19. века, сукобом глобалних геополитичких снага током 20. века и успоном верског фундаментализма почетком 21. века.
„Серија историјских догађаја редефинисала је светски верски пејзаж, обликујући однос Православља према плурализму религија и преиспитујући његову улогу на глобалној сцени.“
У том контексту велики значај има Свети и Велики Сабор Православне Цркве, сазван на острву Криту (јун 2016): „Искрени међуверски дијалог доприноси развоју међусобног поверења и унапређењу мира и помирења. Црква настоји да се ’мир са висине‘ опипљивије осети на земљи. Истинаски мир се не постиже силом оружја, већ само љубављу која ’не тражи своје‘ (1 Кор 13,5).“ „Уље вере се мора користити за умиривање и лечење рана других, а не за поновно распламсавање нових пожара мржње” (Енциклика, чл. 17).
Његова Светост Патријарх је нагласио да сусрет и дијалог захтевају посвећеност и одлучност како на нивоу појединца, тако и на нивоу друштва.
„Сваки дијалог је лични, јер укључује интеракцију јединствених, незаменљивих особа, чија је личност блиско повезана са њиховим неупоредивим друштвеним, културним и верским посебностима.
Противљење екуменском или међурелигијском дијалогу обично долази из страха и незнања или нетолеранције према верским различитостима. Насупрот томе, аутентичан и искрен међурелигијски дијалог препознаје разлике међу верским традицијама и промовише миран саживот и сарадњу међу народима и културама.
То не значи негирање сопствене вере, већ прилагођавање и обогаћивање сопственог идентитета и самосвести у перспективи отворености према другима. Такође може да излечи и разбије предрасуде и допринесе међусобном разумевању и мирном решавању сукоба.”
Цариградски патријарх је у свом говору истакао да предрасуде имају своје корене у погрешном представљању другог – управо због чега је дијалог неопходан. Зато што може да одагна неповерење и сумњу.
Према мишљењу Његове Светости Вартоломеја, сусрет и дијалог су делортворни само ако се воде у духу узајамности, поверења и поштовања. Кроз дијалог „дефинишемо нашу спремност да прихватимо различитост. Овакав став је сажето приказан у недавном документу који је одобрила наша Васељенска патријаршија под насловом За живот света: ка друштвеном етосу Православне Цркве (2020). Тамо, у одељку 55, читамо: „Знајући да се Бог открива на безброј начина и са безграничном инвентивношћу, Црква улази у дијалог са другим религијама спремна да буде задивљена и одушевљена разноврсношћу и лепотом великодушних пројава божанске доброте и мудрости међу свим народима.”
Завршавајући говор, Његова Светост је истакао да Цариградска патријаршија намерава да предводи својим примером, показујући како верски великодостојници треба да одржавају и унапређују миран саживот, правду и једнакост.
Православно хришћанство је у заједничким хуманитарним настојањима пронашло прави израз способности вере да негује коегзистенцију, превазиђе кризу и подржи етику укључивања, етос солидарности.
Деценијама смо били на челу организовања и подршке међурелигијских конференција, свесни да се искреним дијалогом може супротставити нетолеранцији и насиљу, а истовремено спречити злоупотребу религије од стране фундаменталиста и фанатика.
Цариградски патријарх је такође нагласио да као „проповедници вере у сваком тренутку треба да градимо мостове. Током више од тридесет година наше службе као васељенског патријарха, то су начела која ценимо не само за нашу Цркву и хришћанство уопште, већ и за све религије и човечанство у целини.“
