Драга сестро,
Највећи богаташ пише највећој богаташици: ја – Вама. А то наше неизмерно и непотрошиво богатство јесте Православна вера наша. Њоме – сва су небеса наша, сви Божји светови наши; а што је од свега драгоценије: сам Свесладчајши Господ Христос – наш, а са Њим наши: сва Вечна Блаженства и све Вечне Радости. Ето, данас смо кроз свети парастос били на небу са Вашом дивном мамом, са њеном неботканом и боголетном душом. Јер откако је Господа Христа на земљи- нема провалија између земље и неба, између Бога и човека; сједињено је Божје са човечјим, небеско са земаљским, вечно са временим. Богочовечанско тело Христово – Црква, и јесте Небоземна палата у којој се живи вечни живот богочовечански кроз праву, истиниту, апостолску, богочовечанску, светоотачку веру православну у Господа Христа. Нема мртвих у Цркви Христовој: ови су живи, и то бесмртно живи; још на земљи почетно бесмртни; а по пресељењу из овог у онај свет, још потпуније, још јаче, још неодољивије, још бесмртније бесмртни. Ту су измешани Анђели са људима; ту се Радост грли са Истином; ту се време грли са Вечношћу; ту се вера грли с Бесмртношћу. А човек усред свих тих милина бесмртује и вечнује живећи светим Христовим тајнама и светим Христовим врлинама; челник им је свима, бесмртнији и од саме бесмртности: Света православна вера апостолска и светоотачка. Њоме се обогатити у овоме свету, – то је највеће и најнепропадљивије богатство људскога бића у свима световима. Тим најнепотрошивијим богатством молитвено свом душом желим да се обогатите…
Радосни роб Ваших светих молитава отац Јустин.
*Писмо хришћанки, поводом парастоса њеној мајци (16. децембра 1968).
Преподобни Јустин ћелијски
