Материце
Иза брега зрак исклија
Голицну ми образ снени
Врабац мали на прозору,
Да устанем јавља мени
Недељом се мање спава
Или сат ми нешто касни
Јутрос све је чудновато,
Ни врапци ми нису јасни
Тата носи канап танки,
Знам да никад он не греши,
Данас беше неки празник
Када мама руке дреши
Видео сам синоћ кришом
Да је нешто вешто скрила
По шуштању, рекао бих
Да је чоколада била!
* * *
Све до сада објављене садржаје духовне поезије Невене Милосављевић можете да прочитате ОВДЕ
