ПИТАЊЕ: У неким нашим крајевима, међу побожним верним у особитом су поштовању 12 петака пред поједине празнике, на њих се не ради, строго пости, итд. У богословији није било речи о овим петцима, нити сам шта нашао у коме уџбенику. Зато молим за објашњење: Какав значај имају ови петци и какав став треба заузети према њиховом држању?
ОДГОВОР: Најстарији помен о држању поста средом, кад је Господ издан, и петком, кад је разапет и умро, налазимо у „Учењу дванаесторице апостола“, старом хришћанском спису из II века, у коме се вели да хришћани не треба да посте заједно са Јудејима, „јер посте понедељком и четвртком, а ви постите“ – наређује се ту – „средом и петком“. Наредбу о посту у те дане за свештенство свих чинова и за све верне, Црква је изложила у 69. канону Светих апостола. Пост у ове дане остао је обавезан кроз сву историју Цркве до данас. Његову важност утврђује и строгост епитимија одређених за оне који би га прекршили. Те су епитимије оне исте које се налажу за најтеже грехе: убиство, блуд, кривоклетство и др., тј. свргнуће за свештенство и одлучивање за верне. Али сем Великог петка, посебно истицање других петака у години, ни по значају ни по строгости поста, не налазимо ни код Отаца, ни у канонским прописима.
Но, ако нема помена о овим петцима у канонским прописима Православне цркве, краће или опширније вести о њима налазимо у појединим нашим старим рукописима. Тако у Пећкој Крмчији из 1615. г., иза допунског чланка о осуди Несторија, налази се додатак о 12 петака у коме се вели: „А ово су дани св. петака како их Господ даде Петру и Павлу да их празнују: Не јести поврћа куваног, ни печеног, ни вина пити, ни оскврнути се блудом, ни чим другим, него хлеб једи и воду једанпут на дан са страхом и трепетом…“ На крају се вели: „И ако ко буде држао ове петке, неће видети душу своју у муци, него ћe бити помилован у векове векова“.
Beћ почетак овог казивања, да је сам Бог дао заповест о држању 12 петака апостолима Петру и Павлу, а преко њих свима верним побуђује у нама неповерење у његову тачност, пошто се та наредба, као што рекосмо, у канонској и отачкој књижевности не помиње ниједном речју. Ту сумњу поготово појачава тврдња да је држање ових петака од толике важности да без ичега другог осигурава свакоме спасење. Неповерење ће још више порасти кад у неким рукописима наиђемо на опширно излагање о библијским и другим догађајима који су се наводно десили у те петке, о чему такође нема помена ни код Отаца, ни у канонима. Док се у Пећкој Крмчији излаже само кад ови петци долазе, у једној рукописној књижици манастира Милешеве, коју сам некад прелистао, помиње се укратко да су у један од њих Адам и Ева изгнани из раја, у други Каин убио Авеља, у трећи пропао Содом и Гомор итд. Исто овако укратко излаже се о томе у српском рукопису из XV в. који је издао Н. Тихонравов.
У неким пак другим рукописима налазе се много опширнија казивања о тим догађајима који су се наводно збили у те петке, што их издваја изнад свију осталих и ставља на исти ниво са Великим петком. Поред тога, у тим текстовима се излаже невероватан начин на који се дошло до сазнања о овим петцима. Колико ми је познато, објављено је седам таквих рукописа, пет српских и два руска.
Казивање о овим петцима изложићемо овде према дубровачком рукопису из 1520. г. који је издао В. Јагић, јер је он краћи од других, а садржи све битно за наша обавештења. Где буде потребно, указаћемо на разлике из других рукописа:
„Повест (Сказаније) о 12 петака које заповеди Господ блаженом Петру и Павлу да сачувају ових 12 петака.
Живљаху у једном граду хришћани, а у другом граду Жидови (Јевреји), и имађаху велике препирке међу собом о вери. Жидови рекоше хришћанима: Не можемо овако остати и имати рђав живот међу собом. Идите и изаберите учена философа, а ми ћемо другога, да се њих двојица препиру о вери. Ако победи наш философ вашега, и буде боља наша вера, да се ви крстите у нашу веру; ако ли победи ваш философ нашега, и буде боља ваша вера, да се ми крстимо у вашу веру.
И нађоше хришћани учена мужа по имену Елевтерија, а Жидови нађоше учена мужа по имену Тарасија. А Тарасије Жидовин беше повео сина свога, младо момче, Малеха. И седоше у једну собу, и узеше књиге од дубоке науке, и препираху се три дана и три ноћи, ни једући ни пијући. И поможе Свевидац Исус Христос (у тексту: Господин Исукрст) Елевтерију хришћанину и победи Елевтерије Тарасија. И рече Тарасије: Победио си ме, и заиста је боља ваша вера него наша. Али си смућен о 12 петака што су на потребу душама вашим. То рекавши, побеже напоље из собе, јер није могао остати због жалости у срцу.
И оста син његов Малех у соби. И поче га питати Елевтерије: Да ли ти шта знаш о 12 петака које помену твој отац? И рече Малех: Знам, али међу нама Жидовима постоји заклетва да о томе не говоримо хришћанима. Но душа моја много воли вашу веру и испричаћу ти. Беху ухватили наши Жидови једног од апостола ваше вере и нађоше у њега један мали свитак у коме беше изнето о 12 знаменитих петака, и кад они прочиташе свитак, бацише га у огањ, а онога апостола уморише љутом смрћу. И поче Малех излагати петке по реду: Први петак месеца марта. У први петак који је у марту месецу, у њ’ преступи Адам заповест Божју и би изгнан из раја у трећи час дана.Други петак пред Благовестима Свете Богородице, у њ’ уби Каин брата Авеља. Овај би први мртвац на земљи. (То би) у трећи час дана. Трећи петак жртвени; у њ’ би распет Исус Христос, јер тражаше душе изгубљене и дух испусти у девети час дана. Четврти петак месеца априла пред Марковим даном, у њ’ освојише Агарјани многе земље и поља у девети час ноћи. Пети петак пред Духове, у њ’ освоји нечастиви цар Навуходоносор Јерусалим и обогати Вавилон, у време Јеремије пророка, и оста Јерусалим пуст 60 година. Шести (петак) месеца јуна пред Петров дан. У њ’ посла Господ на земљу 10 казни и велику невољу, и претвори реке у крв у пети час дана. Седми петак месеца августа пред Престављење Свете Богородице Марије. У њ’ излетеше Измаилћани у галијама по мору, као птице крилатице и освојише многе стране, и изађоше на све земље заповешћу Божјом. Осми петак такође месеца августа пред Усековањем главе Јованове (у тексту Иванове). У њ’ одсече нечастиви Ирод цар главу Јовану Крститељу у десети час дана. Девети петак пред Ваздвиженије Светог и Часног и Животворног Крста. У њ’ би потопљен Содом и Гомор и Савит и 14 народа Десети петак по Ваздвиженију Часног Крста. У њ’ раздели Господ Црвено море и преведе Израиља као по сухом, а фараона (у тексту „параона“) цара потопи и сву његову војску. Једанаести петак месеца новембра, пред Андрејевим даном би знамење Јеремије пророка, би узет анђелом и постављен међу двема горама до другог доласка Исуса Христа. Дванаести петак месеца децембра по Рођењу Исуса Христа. У њ’ поби нечастиви цар Ирод 7000 младенаца. И тада би убијен пророк Захарија међу црквом и међу олтарем.
И када дође Тарасије Жидовин и рече Елевтерију: Не знаш о 12 петака, а у другом си ме победио, – поче Елевтерије казивати. А кад он чу да их Елевтерије зна, тада рече: За Божју истину, то ти је испричао син мој Малех! Па узе нож и закла сина свога. И кад виде да је пролио крв праву (неповину крв), тада сам себе убоде. И беху оба мртва. Амин.“
Изложени текст јасно казује да држање ових петака није црквеног порекла, него је из апокрифне књижевности ушло у народ. Или је на ове петке пренето празновање првих дана сваког месеца, које су држали како незнабошци тако и Јевреји, да би измолили и осигурали срећу током сваког месеца преко године. Тако се дошло да их је свега дванаест. Апокрифно казивање о њима у том случају би настало накнадно, у циљу њиховог оправдања и прибављања признања и од стране Цркве. Од ових 12 петака, издвајана су четири, којима почињу поједина годишња доба (првовремени, двовремени, тровремени, четворовремени), пред које је требало постити и понедељак и среду, и онда се причестити.
Биће да је поштовање младих петака (и младих недеља), које је у нашем народу остало до данас, настало на исти начин и да је учење „о дванаест великих петака“ само варијанта овог поштовања.
У сваком случају, и једно и друго поштовање петака није црквеног порекла, те је јасан став који према њима треба да има православни свештеник. Али из пастирских обзира, према вернима који их држе, свештеник треба да поступа обазриво. Ако заузме строг став и буде захтевао да одмах прекину с њиховим држањем, може учинити више штете него користи. Видео сам, наиме, да верни који држе ове петке пре ће, „Бога молећи“, прекршити празновање недеље, или Благовести, него тих петака. Буде ли пастир наједанпут почео говорити да учење о овим петцима не потиче од православне, него од јеретичке стране, може се десити да се верник поколеба и напусти држање ових петака, а да црквено учење не прихвати, јер на њега није навикао, и тако остане без ичега. Зато, кажем, треба поступити с расуђивањем, схвативши наше историјске тешкоће које су довеле до нецрквених схватања, и онда пастирски обазриво ухватити везу између онога што јесте са оним што треба да буде, премостивши тако јаз који између њих постоји. Паралелно излагати како значај недеље и празника, као и постова које је Црква одредила, тако и погрешност ванцрквеног, лажног учења које је довело до држања „дванаест великих петака“. Утврђивати верне у истини да је црквено учење свагда боље и тачније од ванцрквеног, јер Црква мисли Богочовеком Христом, Који је њена непогрешна Глава, док је мишљење појединаца, или било које секте ван Цркве, вазда у опасности од лутања, застрањивања и погрешака. Кад верни схвати и усвоји истину да је Црква „стуб и тврђава истине“ (1 Тим. 3, 15), лако ћe пренети поштовање са погрешног на исправно и тачно. То, разуме се, неће доћи само од себе. Ми свештеници, као сарадници и помоћници Божји, морамо радити „на Божјој њиви. Божјој грађевини“ (1 Кор. 3, 9).
Гласник, септембар 1980.
