-Владика Николај је био највећи проповедник епохе-
У част јубилеја и са жељом да се лик и дело Светог Владике Николаја приближе данашњим Врачарцима, ова београдска општина угостила је свештенство из Епархије ваљевске, завичаја духовног горостаса са повленских гребена.
Као и првог дана посвећеног Светом Владици Николају, добродошлицу гостима је пожелео председник Општине Врачар академик др Милан Недељковић, најавивши да ће се слична сабрања и убудуће приређивати, јер прича о Владици Николају представља путоказ како треба ићи, владати се и радити.
У свом излагању протонамесник Александар Вучај приближио је портрет Светог Владике Николаја, којег у мемоарском спису „Портрети према живим моделима“ надахнутим речима 1958. године слика Милан Јовановић Стоимировић, истакнути културни радник, преводилац, писац и директор Државног архива у Београду током окупације од 1941. до 1944. године. У овом делу портрет Владике Николаја је најдужи спис и из њега се да уочити снажан лични однос писца, дубоко верујућег човека, рекао је протонамесник Александар Вучај.
Он као беседник није био артист, нити глумац. Он је говорио спонтано, али ауторитативно, као да говори из облака…Он је грмео као оргуља на којој неки анђео импровизира тонове, не паштећи се да их увек усклади на слатко-мелодичан начин. У њему није било ни труни говорничке сујете…Он је просто говорио као Богом надахнути човек. Био је највећи хришћански писац, беседник и мислилац у целоме хришћанству 20. века. Цело православље, сав католицизам и све протестантске цркве 20. века нису имале ништа слично њему, ни по духу, ни по снази, и то ни издалека слично њему. Ми Срби смо, дакле, имали највећег хришћанског проповедника епохе- једна је од порука беседе оца Александра Вучаја, утемељене на делу угледног српског интелектуалца Милана Јовановића Стоимировића.
Кроз најупечатљивије тренутке из житија Светог Владике Николаја присутне је провео протонамесник Бранко Чолић, објаснивши историјски контекст у ком се збива његов долазак на свет, а потом и развија његова личност. Наиме, указао је отац Бранко Чолић, Западна Србија је у то време одиграла важну улогу у борби за слободу и обнову државе, док је Владици Николају у задатак стављен рад на духовној обнови српског народа. Чувена Видовданска беседа у катедрали Светог апостола Павла у Лондону 1916. године, којом је Владика Николај одушевио бројне острвске интелектуалце, придобила је Енглезе на страну Срба први пут у историји. Као мисионар, Лелићки Златоуст, будући изузетно образован, уживао је поштовање интелектуалних елита у више земаља света. Поставши Епископ охридски, доживљава трансформацију и почиње више да се обраћа обичним људима. На то га је, подсетио је отац Бранко Чолић, подстакао разговор у возу са једним сеоским домаћином и његова молба „да прича разумљивије“. Након „древног Лихнидоса“, архијерејска служба Владику Николаја води у Жичу, где преживљава страховита страдања у нападима фашиста Немачке и Бугарске и где му на духовно старање Црква поверава Богомољачки покрет.
Његов долазак на чело Богомољачког покрета је од немерљивог значаја за Српску Цркву. Предводећи богомољце, Владика Николај је обновио и ојачао светосавски дух у народу, створивши тиме снажне бедеме за одбрану националног идентитета Срба у периоду комунизма. Питање је шта би било са нама данас да Владика Николај није преузео ту дужност и радио на њеном испуњавању тако посвећено како је радио- рекао је протонамесник Бранко Чолић.
Уочи 27. марта 1941. године, Владика Николај је одржао беседу у Краљеву у којој је нацистичког вођу Адолфа Хитлера назвао библијским антихристом. Потом следе његова тамничења и страдања у злогласном Дахауу, где је написао чувено дело „Српском народу кроз тамнички прозор“. Након Другог светског рата, одлази у Сједињене Америчке Државе и остварује професорску каријеру на академијама „Светог Тихона“ и „Светог Јована Владимира“. Део излагања протонамесник Бранко Чолић посветио је расуђивању Светог Владике Николаја о двојици великих мислилаца, који су оставили неизбрисиве трагове у у историји наше цивилизације- Фридриху Ничеу и Фјодору Достојевском.
Један је био умоболник и наркоман (Ниче), а други епилептичар и коцкар (Достојевски). Један се ослањао на антихриста, други на Христа. Идеал једног био је надчовек, а другог свечовек. Владика Николај пророкује нови велики устанак робова. Улога Словена, о којој говори Достојевски, јесте да свету сведоче Христа и ни по чему другом нисмо посебни. Достојевски и Ниче заједно су један Раскољников (јунак романа „Злочин и казна“), као и свако од нас, јер се и у нама боре надчовек и свечовек. У будућности ће испред војске ићи дух надчовека и свечовека. На нама је да у одсудном тренутку станемо уз Достојевског- закључио је протонамесник Бранко Чолић.
Игуман манастира Лелић Георгије подсетио је да је Владика Николај два пута походио Врачар – 1991. године, када су његове мошти боравиле у Храму Светог Саве и 2003. године, када је уписан у календар светих СПЦ. На скупу се говорило и о будућем пројекту изградње музеја Светог Владике Николаја, а предавање је употпуњено уметничким програмом.
Извор: Епархија ваљевска
