Кипарска црква окреће нову страницу устоличењем 76. архиепископа Георгија. Архиепископ кипарски преузео је своју дужност на најзваничнији начин, пред свештенством и народом.
Свечаности у недељу 8. јануара 2023.г. присуствовали су председник Републике Кипар Никос Анастасијадис, председавајућа Представничког дома Анита Димитрију, министри, државни функционери, председници и представници политичких партија.
Што се тиче предстојатеља и представника других православних патријаршија и аутокефалних Цркава, устоличењу су присуствовали архиепископ атински и све Грчке Јероним, делегација Васељенске патријаршије, као и представници расколничке Цркве Украјине.
Како је, између осталог, рекао архиепископ Георгије на свом устоличењу, „за Кипар и његовог Архиепископа крст остаје мученички крст, хламида постаје крпа којом се завијају ране народа, трнова круна постаје видљив знак тегобног ропства наше земље, а трска је средство којим се горчина ропства преноси на наш народ.”
Као Предстојатељ Цркве, Архиепископ је рекао да га посебно занимају питања образовања као суштинског елемента живота и опстанка једног народа. „Не тражимо, нити покушавамо да вреднујемо смернице владе ове земље по питањима образовања, нити по другим питањима. Али не одустајемо од права да имамо мишљење о најхитнијим питањима земље и да га слободно излажемо, као што то има и последњи грађанин данас“, рекао је он.
Говорећи и о националном питању, он је рекао да данас, када смо као никада у опасности од турске булимије, која не крије своје тежње за освајањем и потурчењем целог Кипра, Црква не може да стоји на трибинама као пуки гледалац.
„Републичка власт ће моћи да рачуна на нашу подршку у тражењу права нашег народа и ослобађању наших окупираних територија… и борићемо се да спречимо решења која ће угрозити наш опстанак на земљи предака“, истакао је он.
Архиепископ атински и све Грчке Јероним изразио је уверење да ће служба архиепископа Георгија бити „увек корисна и плодоносна“, посебно по црквеним питањима која се односе на идентитет и јединство Цркве, као и на циљ и смисао људског постојања.
„Преузимате ову црквену одговорност у тешком тренутку на глобалном нивоу“, рекао је он. Даље је рекао да је „сада створен нови поглед на свет, потпуно секуларизован у односу на такозвани традиционални. Овај поглед на свет утиче на све, а посебно на нашу перцепцију људи.” Није случајно, приметио је он, „што многи тврде да смо сада ушли у доба метачовечанства.
„Идући стопама Ваших великих претходника, који су се одликовали истинским црквеним духом и патриотизмом, и ослањајући се на милост Тројичног Бога, верујем да ће Ваша служба увек бити корисна и плодоносна, посебно по црквеним стварима. Питања која се тичу идентитета и јединства Цркве и везана за циљ и смисао људског постојања“, истакао је он.
У име цариградског патријарха Вартоломеја говорио је архиепископ тијатирски и великобритански Никита.
Аутокефалност Кипарске цркве
Кипарска црква је једна од најстаријих аутокефалних Цркава.
Када је антиохијски архиепископ, под чију јурисдикцију је Кипар политички припадао, тражио да укине његову аутокефалност, кипарски епископи су се успротивили овом покушају на Трећем васељенском сабору, који се састао 431. године у Ефесу. Овај Васељенски сабор је својим 8. каноном установио аутокефалност Кипарске цркве.
Архиепископ кипарски Антемије је 478. године после виђења пронашао гроб и мошти апостола Варнаве, на чијим грудима је била копија Јеванђеља по Матеју.
Ово Јеванђеље је архиепископ Антемије поклонио византијском цару Зенону, који је сваком кипарском архиепископу дао три познате царске привилегије: да се потписује цинобером (црвеним мастилом), да носи пурпурни огртач током обреда и да држи царски скиптар уместо архијерејског жезла.
