Сада, када се Украјинска православна црква протера из својих светиња, одузимају цркве и манастири, са посебном оштрином поставља се питање саме будућности Цркве.
Непријатељи Цркве обраћају пажњу искључиво на спољашње. Искрено мисле да ако нам се одузму храмови, онда можемо да будемо сломљени. Али при том не узимају у обзир главни ресурс наше Цркве – људе, вас са нама.
Сви се сећамо како су се на велике празнике и важне догађаје у животу Цркве људи окупљали у Кијево-печерској лаври, а људи је било толико да сами зидови храма нису могли да их приме, када се служба обављала ни у Успењском сабору, него на тргу испред њега, право на отвореном. Зато је огромна заблуда мислити да одузимањем Успењског или било ког другог храма можемо бити сломљени.
И не ради се само о Кијево-печерској лаври – све наше парохије су пуне народа. Ово је веома важна тачка. Број заједница УПЦ нису само апстрактне бројке које постоје само на папиру. Иза бројева стоје стварни људи.
Многим усијаним главама се заиста чини да ће се одузимањем свих цркава од нас и предајом расколницима моћи ослободити Украјинске православне цркве. А овде не вреди ни говорити о потпуној утопији такве идеје, јер ће све ове цркве и манастире неко морати да попуни, а ти исти расколници једноставно немају довољно „свештенства“ да замене све парохије.
Али још важније, нешто друго. Раидинг понекад може да функционише у послу уз допуштање надзорних органа, али у духовном животу није тако.
На крају крајева, наше парохије нису институције основане по вољи организатора, већ живи организми. По правилу, прво постоји потреба за храмом, формира се заједница, а тек онда се појављује сам храм (или се даје историјска грађевина, или се гради нова). А не говоримо ни о оним заједницама које су постојале много пре свих раскола за многе генерације верника.
Чак и тамо где се одузму храмови УПЦ, остаје заједница која чини све да изгради нови храм, или се моли у привремено адаптираној згради. Односно, одузимање црквеног објекта не значи аутоматски добијање парохијана. Напротив, одузмите све и добићете само празне и полупразне зграде, лишене и људи и Духа Светога.
Црква у историјском смислу те речи је заједница. Не само физичка зграда која се може однети, претворити у нецрквене сврхе или чак уништити. Црква су људи. И не само ми са вама, него сва наша жива и умрла браћа и сестре у Христу. Сви свети: апостоли, мученици, преподобни, светитељи, праведници. Цео анђеоски свет и, коначно, сам Тројични Бог. Све је ово Црква, и заиста је безумље борити се против Ње.
Митрополит Антоније (Паканич)
Извор: Рravlife.org
