У мају прошле године, а претходно на једном од чудесних путовања по Црној Гори – том дивном устоличењу Митрополита Јоаникија, упознали смо сви из Срема – оца Влада, протођакона Владимира Јарамаза. Био је то човек који није дао да се између њега и људи, посебно оних које је волео или са којима је желео да буде, испречи време.
Не, тражио је да време испуни вечношћу како би другоме када му дарује пажњу, са њом уједно дао и део себе, како би дарујући пажњу предао и радост Царства. Није много губио време, чуо је одакле сам и шта би био мој задатак у Цркви и решио је да ме споји са светитељем Ристом који је у овим убавим Карловцима срицао слова богослова, писао песме и радовао се лепотама Фрушке горе и Божије творевине.
Како је код оца Влада све било емпиријско, без много околишања рече да ће да види па да Владика Методије донесе на благослов део моштију Светог Свештеномученика Риста у Карловце. Био сам онако помало неповерљив, к`о велим – да ли то баш тако може – а нисам знао кога имам пред собом. Чули смо се уочи почетка Сабора у Сремским Карловцима, почетком маја, па ми рече да се спремио да дође на тај велики догађај и да ће владика донети део моштију. Стигао је он, стигао је отац Арсеније из Косијерева још отаца и браће из Црне Горе.
У шпалиру, уочи почетка Свете Литургије, као оно што се предаје благо, Владика Методије ми је предао део моштију Светога Риста, а онда је отац Арсеније и пред свештеноначалијем Цркве наше рекао пар речи о том чудесном светитељу.
И шта смо чули? Кренуо је Свети Ристо да служи Свету Литургију, дочекали су га његови – тј. наши и убили га мучки. Није он стигао да принесе Жртву, већ је сам постао жртва миомирисна на олтару Бога живога. Било је то на Јовањдан 20. јануара 1942. године.
Јовањдан – 20. јануар 2023. године, седимо на слави и примамо вест да је Владе подлегао последицама саобраћајног удеса. Он је одслужио Свету Литургију то јутро и сам отишао да настави да служи Небеску Литургију са дивним Свештеномучеником Ристом, са још једним Ристом који је име анђелима подарио, а кога је толико волео, и са Светим Јованом Крститељем и Пророком.
Неверица… Оде човек! Но, оде како је и живео, а опет оде како би наставио да живи без муке, бола и патње, без жалости туге и уздисаја у дивном колу Царства Небеског. Отиде човек и вратиће се човек! Велики је Бог наш што нам је дао таквог брата и саслужитеља, што је на струнама вечности учинио да се и наши кончићи споје.
Нека њега Господ прими у Царство своје, а свима који су знали ту искру од човека, посебно супрузи и деци, нека дарује утеху, мир а онда и радост!
Радосно ти Царство Божије, брате Владе!
Христос Васкрсе!
Протојереј-ставрофор Јован Милановић,
ректор Богословије Светог Арсенија
