.png)
ПИТАЊЕ: Да ли треба постити средом и петком од Васкрса до Спасовдана? Чуо сам, наиме, мишљење да не треба, јер је наводно „Женик са нама“ (Мт. 9, 15).
ОДГОВОР: О посту и разрешењу поста било је речи у одговору на једно раније питање. Углавном ту је речено да се не пости целе Светле и Духовне седмице, него да монаси једу сир и јаја, а световњаци месо. Из тог прописа, да се цела Светла и Духовска седмица мрси, можемо закључити да се ове седмице издвајају од осталих седмица Педесетнице, као што се из посебних разлога издваја нпр. среда и петак Седмице о митару и фарисеју, Седмице сиропусне, Седмице духовске, или у Дванаестодневију (од Божића до Богојављења), у које се такође не пости.
Но поред овог посредног закључивања, постоје и директни прописи да се у остале среде и петке све до Духова држи пост, истина ублажен, али пост. Тако црквенословенски Типик прописује: „у среде и петке целе Педесетнице уље и вино, сем среде Преполовљења и среде оданија Пасхе. У та два дана разрешава се на рибу и вино“. Исто овако прописује и наша стара србуља, Псалтир Винценца Вуковића, штампан у Млецима 1546. године: „А у среде и петке у свој Педесетници само уље и вино“ (разрешава се). Јасно је да се изразом „цела Педесетница“ не обухвата и Светла седмица, јер је она и по богослужењу и по храни изједначена са првим даном Васкрса.
Што се тиче речи Господњих да не могу сватови постити док је младожења са њима (Мт. 9, 15; Мр. 2, 19, Л. 5, 34), упућених као одговор ученицима Јовановим на питање зашто ученици Његови не посте – оне се односе „на апостоле“, за време Христовог бављења на земљи. Отимањем Женика од њих и пошћењем у те дане, Господ „унапред износи речи о свом страдању“ (Златоуст), „после тога ће много постити и трпети невоље“ (Зигабен).
Свети Крило Јерусалимски пак говори о Вазнесењу Господњем као о Његовом узимању: „Јер није ништа друго до празник бављења нашег Спаситеља у овом свету“. Даље Свети Кирило вели: „Шта значи да ћe се отети од њих Женик? Значи Вазнесење“. Теофилакт о посту по узимању Женика овако казује: „Кад се ја вазнесем, а они буду послани на проповед, тада ћe и постити и молити се, јер ће наићи под велике тешкоће“ У времену по Господњем Вазнесењу живимо и ми, те смо дужни да постимо. Но како цела Педесетница, као попразништво Васкрса, Вазнесења и Духова има празнични карактер, то је пост средом и петком ублажен, као што наведосмо.
На погрешан закључак да се у Педесетници не држи пост пре би нас могло повући казивање у путопису Етерије из IV в.: „Од Пасхе до Педесетнице. тј. Духова, овде (у Јерусалиму) баш нико не пости…“, као и Светог Епифанија Кипарског (IV век): „У 50 дана Педесетнице и коленопреклоњења не бивају и пост није наређен“. Исто тако говори и преподобни Јован Касијан да у Египту „у све дане Педесетнице нико сасвим не преклања колена и не држи пост до деветог часа“.
Но та казивања значе да се тада не држи строги пост, који се састојао у једењу посне хране једном на дан, и то не у подне, ни увече, него између тога, у девети час (3. час по подне). У среде и петке Педесетнице јело се двапут на дан од старине, а „када има две трпезе на дан, то Устав не сматра постом, макар да је у тај дан забрањена риба“ (Види Типик 24. децембар и 5. јануар кад ти дани падну у суботу и недељу.)“. И Свети Јован Касијан примећује да се „непошћење у Педесетници изражавало тиме што се храна примала уместо деветог у шести час (у 12 часова), количина и врста хране није се мењала“ (тј. била је посна). Према томе, у среде и петке Педесетнице православни хришћанин држи ублажени пост.
Ствар, ето, тако стоји. Наставимо ли пак по својој логици и свом тумачењу речи Господњих „не могу сватови постити док је Младожења с њима“ можемо доћи дотле да никако не постимо, јер је Господ рекао: „Ево ја сам с вама у све дане до свршетка века“ (Мт. 28, 20). А таква вештина повезивања појединих стихова Светог Писма ван њиховог смисла и везе са целином Христовог учења, као и тумачење Господњих речи мимо тумачења отачког, не би били прихватљиви. Они одговарају методу, вештини и духу јеретика, сектаната, али се ни на који начин не могу подвести под појам еванђелски, хришћански и православни.
Гласник, април 1990.
