Показујући, као у безброј примера до сада, очинску бригу за онај најлепши део повереног му духовног стада, за младе, талентоване и надасве креативне људе, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије уручио је 23. фебруара 2023. године на свечаности у крипти храма Светог Саве на Врачару стипендије одабраним студентима завршних година Медицинског факултета, Правног факултета, Философског факултета, Електротехничког факултета, Машинског факултета и Богословског факултета Универзитета у Београду.
Ослањајући се на чињеницу да је Богословски факултет, уз пет горе наведених факултета, оснивач највеће и најважније високообразовне институције у Србији, Универзитета у Београду, а Српска Православна Црква вековни носилац просветног, научног и културног идентитета српског народа, Његова Светост је, као предстојатељ Српске Цркве, али и универзитетски професор, наставио традицију српских архијереја и патријараха који су лично помагали школовање младих, оснивали школе и просветне заводе, чак високог факултетског и универзитетског ранга, или су то чинили оснивајући добротовроне фондације.
Одлуку о томе који су студенти добили стипендије донела је, од стране Патријарха, именована конкурсна комисија, о чијем раду је присутне обавестила мр Сандра Дабић, секретар Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке и члан наведене комисије.
Као најпозванији да под сводовима храма Светог Саве манифестује бригу за напредак српске просвете беседио је министар просвете, науке и технолошког развоја г. Бранко Ружић: – Овом свечаном приликом изразио бих захвалност Српској Православној Цркви и Његовој Светсти Патријарху српском г. Порфирију што као и увек препознају значај образовања за будућност наше земље и обезбеђују стипендије као додатни подстрек најбољим студентима.
– Када говоримо о Цркви постоји једна велика доза конфузије. Наиме, многи људи очекују да Црква најпре даје рецепте за решавање свих могућих проблема са којима се суочавамо као појединци, као друштво, као народ и као држава. Не ретко многи очекују да Црква унапред датим рецептима решава разне проблеме државе и народа. Међутим, Црква заправо постоји као небоземна институција, као небоземни организам, најпре, пре свега и ако хоћемо да будемо до краја доследни само због једног – зато што је човек биће које је створено за вечност. Црква постоји као Тело Христово не само да сведочи вечност, не да говори о томе да вечност постоји, него да отвори могућност сваком човеку, који је створен по Божјој слици и прилици, да буде становник вечности и грађанин Царства Небеског и то овде и сада – беседио је патријарх Порфирије.
– Црква је простор смисла, смисла постојања у сваком тренутку и на сваком месту. Она јесте сам Христос, који је Син Божји, који је дошао на овај свет и био распет ради нашег спасења, ради спасења сваког човека. Црква је, као Тело Христово, шанса и могућност за сваког од нас у сваком времену. У том смислу, да би се превазишла конфузија код многих када размишљају о томе шта је Црква, у најмању руку треба да разумеју да онај који иде у Цркву верује у Бога, да верује у то да Бог постоји, као и да иде у храм да би се заиста молио Богу. Многи у својој конфузији доживљавају Цркву као једну од најважнијих институција. На пример, у нашем народу на Цркву се често гледа само у контексту хоризонтале, у социјалном, и следствено у сваком другом контексту који из тога може проистећи, све до политичког. Црква према томе нема решење и унапред готове рецепте ни за један проблем, ни за једно питање. Црква нарочито не може решавати проблеме других и уместо других. Али, Црква пружа оно што је најважније, пружа темељ и корен, пружа основу, а то је смисао, смисао живота. Из тога, на такав начин, Црква на сва друга питања на која неко очекује одговоре и решења онда и може допринети. Можда понекад дати и боље него други. То међутим не значи да, с обзиром да о Цркви говоримо у духовном смислу те речи, Црква и ми у Цркви јесмо само нешто што је апстракција. Напротив, полазећи од темеља, који је духовни, који је Христос, чији је основ Јеванђеље, Црква не само да има право него има и дужност и обавезу да се бави целим човеком, једним друштвом и народом у свим његовим сегментима – нагласио је патријарх Порифирије.
– Поред ове иницијативе коју смо покренули прошле године, амбиција нам је да већ у следећем кораку будемо присутни на овај начин и на свим другим универзитетима нашег народа, али и мимо тога. Патријарх српски води Хуманитарни фонд Фондацију Сима Игуманов. Из те Фондације се стипендирају и деца са Косова и Метохије. У овом тренутку њих стотину, а ми смо се потрудили да повећамо висину стипендије. Због свега тога смо веома радосни. Честитамо свима који су вечерас добили стипендије. Знамо да је још много оних који то завређују. Сматрамо да је образовање кључна тачка у једном народу – рекао је патријарх Порфирије, који је потом уручио стипендије одабраним студентима завршних година факултета – оснивача Универзитета у Београду, а то су: Иван Савић и Лазар Ерић, Електротехнички факултет; Лидија Маслаћ и Војко Мишевић, Медицински факултет; Лазар Марјановић и Мирко Милановић, Православни богословски факултет; Симона Новаковић и Ђорђе Гојковић, Правни факултет; Антонија Јовичић и Милан Богосављевић, Философски факултет; Вељко Милетић и Слободан Радовановић, Машински факултет.
У име стипендираних студената Његовој Светости Патријху је заблагодарила Лидија Маслаћ, студент завршне године Медицинског факултета у Београду, док је Ђорђе Гојковић, студент Правног факултета и победник такмичења у говорништву, одржаном на Савиндан на Правном факултету, изговорио део своје победничке беседе.
Свечана додела стипендија будућим лекарима, инжењерима, теолозима и правницима, који су са својим поносним родитељима, професорима и колегама испунили крипту Светосавског храма, улепшана је културно-уметничким програмом током којег су наступили здружени хор Богословије Светог Саве и Музичке школе Мокрањац из Београда под уметничким руковођењем проф. Бранка Тадића и мецосопран Наташа Рашић са пијанисткињом Добрилом Миљковић. Програм, у продукцији Информативне службе Српске Православне Цркве, водили су Тијана Максимовић и Милан Стокановић.
Свечаности су присуствовали: преосвећена господа епископи марчански Сава, новобрдски Иларион, липљански Доситеј и топлички Петар; архимандрит Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода; архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; г. Душан Стокановић, управник Информативно-издавачке установе Српске Православне Цркве; ђакон Владимир Радовановић, управник Музеја Српске Православне Цркве; др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама; проф. др Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду; г. Радимир Дмитровић, саветник Градоначелника Београда; др Радомир Стојковић, председник Националног просветног савета Републике Србије; др Златко Грушановић, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања; проф. др Зоран Мирковић, декан Правног факултета Универзитета у Београду; проф. др Дејан Гвоздић, декан Електротехничког факултета Универзитета у Београду; проф. др Далибор Ђукић, ванредни професор Правног факултета у Београду; доцент др Душан Ракитић са Правног факултета у Беофраду; проф. др Драгослава Стојиљковић, продекан за научноистраживачку делатност Машинског факултета у Београду; проф. др Милош Недељковић, бивши декан Машинског факултета и председник Академије инжењерских наука Србије; проф. др Бојан Бабић, шеф Катедре за производно машинство; проф. др Марко Јанковић, продекан за финансије Философског факултета Универзитета у Београду; проф. др Милан Станчић, продекан за науку и међународну сарадњу Философског факултета Универзитета у Београду; доцент др Наташа Јовановић Ајзенхамер, продекан за наставу Философског факултета Универзитета у Београду; протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, продекан Православног богословског факултета Универзитета у Београду; јереј проф. др Србољуб Убипариповић, продекан Православног богословског факултета Универзитета у Београду; јереј проф. др Драган Каран, продекан Православног богословског факултета Универзитета у Београду; гђа Снежана Павловић, самостални саветник – координатор Програмске активности Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама; г. Данило Потпарић, шеф Кабинета ректора Универзитета у Београду; г. Никола Јокић, студент продекан, г. Алекса Остојић, председник Студентског парламента; г. Јагош Стојановић, бивши председник Савеза студената Машинског факултета; гђица Маргарета Смиљанић, председник Студентске конференције универзитета Србије; гђица Ана Ћурић, председник Студентског парламента Универзитета у Београду; гђица Ана Грчић, студент проректор Универзитета у Београду; г. Огњен Дабетић, председник Студентског парламента Правног факултета; г. Ненад Стиковић, уредник Информативне службе Српске Православне Цркве; гђа Ивана Димић, уредник часописа Светосавско звонце; г. Милорад Илић, уредник портала Православље.
Извор: Инфо-служба СПЦ
