Уз молитвено учешће Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и Преосвећеног Епископа топличког г. Петра, Његово Преосвештенство Епископ липљански г. Доситеј служио је 31. марта 2023. године свету Литургију пређеосвећених дарова у цркви Свете Тројице у Гроцкој.
Том приликом, свештенство архијерејског намесништва врачарско-грочанског је приступило светој тајни исповести. На крају богослужења беседео је патријарх Порфирије:
– Драга децо, браћо и сестре, радујем се што смо данас овде у Гроцкој. Као што знате, пост је период када се трудимо да живимо у покајању. То није само време када не једемо мрсну храну. Вежбање у уздржању од мрсне хране, као и свака друга вежба, има за циљ, када је реч о посту, да духовно растемо, а то значи покајање. Покајање није испаштање гриже савести због тога што смо урадили нешто лоше, учинили неки грех. Покајање је један процес у којем се ми трудимо да препознамо своје мане, оно што је лоше у нама, да се тога ослобађамо, али у исто време да оно што су добри потенцијали, оно што су добре могућности у нама, развијамо уз помоћ Божју. Отуда је пост за нас веома важан, а нарочито овај који сада пролазимо, пост уочи Васкрсења Христовог. То је период када мало интензивиније, јаче, свеобухватније покушавамо, ево баш то, да у покајању, тј. у покушају, избегавамо оно што је лоше у нама, да се тога ослобађамо и да развијамо врлину, духовно растемо у Христу.
У току поста ми се и често исповедамо. Зашто? Зато што је исповест потврда и спољашњи показатељ онога што се у нама изнутра дешава. Кад је реч о исповести, не постоји само неко ко треба да се исповеда, ми често мислимо да се исповедају само они који су грешници, притом подразумевајући да ми не спадамо у ту групу људи, у ту категорију. Међутим, нема човека без греха. Једино је Бог праведан и истинит. Једини је Он без греха. Дакле, сви смо позвани да прибегнемо исповести као духовном леку, и верници који нису у свештеном чину, али и свештеници. У току Великог поста и свештеници, поред тога што се исповедају кад год имају духовну потребу, и ми се сабирамо и исповедамо се свештенику тражећи благодат и милосрђе Божје, снисхођење Његово у односу на наше грехе, у односу на наше слабости и у односу на наше промашаје. Исповедајући се ми откривамо своје духовно унутарње биће Богу и препуштамо Њему да Он као Бог љубави са нама, уз нама и уместо нас исцељује нас и води.
Посебно се радујем што овде има доста деце на веронауци. Када буде лепше време волео бих да се ми овде нађемо и без много одраслих да можемо да разговарамо. Ја бих то волео, а верујем да и ви мислите исто. Овога пута ћу вас само поздравити и пожелети вам свима да дочекате у радости празник Васкрсења Христовог, да прославите сви заједно у школи, али и код својих кућа. Нека Бог да да и ви овај пост искористите на прави начин, а то пре свега значи да се трудите да једни друге поштујете, да и онда када се наљутите будете спремни да опростите, да се извините, да тражите опроштај, да се потрудите да понекад и ако сте нешто погрешили прихватите ту своју грешку, да то признате пре свега себи, а онда да признате и пред Богом. Наравно, важно је да кад год имате неку недоумицу, кад имате неку тешкоћу, кад сте можда понекад и тужни, кад сте радосни и када вам иде све од руке, да се увек молите Богу. Кад је све како треба да благодатите Богу, да му захваљујете на оном што вам даје, а кад не иде како треба да га молите да Он помогне да нађете најбољи могући пут, да опет дође мир у ваше срце, у вашу душу, да дође радост и да Бог да, прослављајући Васкрсење Христово, да дођете и до краја школске године свако са најбољим успехом за себе. Нека вас Бог све чува и нека вас благослови. Живели!
Извор: Инфо-служба СПЦ
