ПИТАЊЕ: Од Томине недеље до Спасовдана, на повечерју, после канона, негде се пева „Достојно“, а негде „Ангел вопијаше“ и „Свјетисја свјетисја“. Шта је правилније, односно шта треба узимати?
ОДГОВОР: У црквенословенским штампаним Типицима и Пентикостарима, иза вечерње на Томину недељу стоји: „Од овог дана читамо Мало повечерје… После „Достојно“ и после „Оче наш“ говоримо кондак празника кроз сву Педесетницу“. И у недељу о Самарјанки, после вечерње, у Типику стоји слично: „На повечерју, после „Достојно“ и после „Трисветог“, само кондак празника Преполовљења“. Из тога се недвојбено може извести закључак да после канона треба узимати „Достојно“, а не „Ангел вопијаше“.
Исти овакав закључак налазимо и код појединих литургичких писаца. К. Никољски вели да се после канона узима „Достојно“ указујући на последовање у недељу Антипасхе увече и недељу Самарјанке. С. Булгаков излаже ово још јасније велећи да до оданија Пасхе „на повечерју, после канона треба певати „Достојно јест“, а не „Ангел вопијаше“ и „Свјетисја, свјетисја“. Певање ирмоса „Свјетисја, свјетисја“ бива само на јутрењи по IX песми канона, од седмице канона, од седмице после Пасхе до њеног оданија, а певање тог ирмоса, с припевом „Ангел вопијаше“, на Литургији уместо „Достојно јест“ – у исте седмице по Пасхи до њеног оданија“. Вас. Николајевић у свом Великом Типику износи овај пропис исто онако као што се он налази у црквенословенском. После излагања вечерње у Томину недељу, ту он вели: „Повечерје се одсад поје мало… По „Достојно“: кондак празника…“. У својој пак књизи „Практични свештеник“ он одлучно заступа исто мишљење: „да у недељу Антипасхе вечера, и у остале недеље после Пасхе до оданија, на повечерју после канона треба појати „Достојно јест“, а не „Ангел вопијаше“ и „Свјетисја, свјетисја“.“
У нашим рукописним Типицима и Пентикостарима, које сам у том циљу прегледао у библиотеци Музеја СПЦ, манастира Дечана и Патријаршијској библиотеци у Београду, не помиње се о овоме ништа. Не само да се на повечерју за време Педесетнице у њима помиње само канон и трипеснец дана, а ништа о томе шта се пева одмах после њих, него се ни на повечерју у обичне дане „Достојно“ не помиње. „Достојно“ се помиње у рускословенском Часослову штампаном у Москви 1653. г. за време патријарха Никона (Л. 121а).
Највероватније је одредба да се „Ангел вопијаше“ и „Свјетисја, свјетисја“ узима на Литургији уместо „Достојно“, повукла неке на закључак да тако треба поступати и на повечерју, не размотривши боље шта се о томе вели у црквенословенском Типику и Пентикостару. Да су то учинили, као што видесмо, лако су могли доћи до закључка да то није тако.
Одређено, дакле, може се на постављено питање одговорити: Према прописима црквенословенског штампаног Типика и Пентикостара, који су у важности, у Педесетници, почевши од Томине недеље, после канона на повечерју узима се „Достојно“, а не ирмос Пасхе („Свјетисја, свјетисја“, с припевом „Ангел вопијаше“), нити ирмос IX песме трипеснеца с краја Пентикостара. Изузетак од овог правила бива уочи другог дана Духова. Тад се узима канон Светом Духу, првог гласа, и после канона ирмос IX песме истог канона уместо „Достојно“.
Гласник, јул 1977.
