Свети Теофилакт Охридски: Тумачење Дела апостолских - Двадесет и шеста глава Дела апостолских
1. А Агрипа рече Павлу: Допушта ти се да говориш сам о себи. Онда Павле подигавши руку поче одбрану. 2. Сматрам себе срећним, царе Агрипа, што ћу се данас пред тобом бранити од свега за што ме оптужују Јудејци. 3. Особито што ти познајеш све јудејске обичаје и спорове. Зато те молим да ме стрпљиво саслушаш. 4. Моје, дакле, живљење од младости, које је од почетка било међу народом мојим у Јерусалиму, знају сви Јудејци. 5. Који ме знају од раније, а ко хоће посведочити, да по најстрожијој струји наше вере живљах као фарисеј. 6. И сада стојим пред судом због наде у обећање које Бог даде оцима нашим, 7. До којега наших дванаест племена, усрдно служећи дан и ноћ, надају се да ће достићи. За ову наду, царе Агрипа, оптужен сам од Јудејаца. 8. 3ашто ви сматрате да је невероватно да Бог мртве васкрсава?
Сматрам себе срећним, царе Агрипа, што ћу се данас пред тобом бранити. Павле није тако говорио да би поласкао цару (нипошто!), него зато што је желео да и цар од тога има користи. Онај, којег тек што су испитивали на суду, својом честитошћу је толико утицао на судију и придобио га, да је Агрипа пред свима рекао: Још мало па ћеш ме наговорити да постанем хришћанин (ст. 28).
Особито што ти познајеш свејудејске обичаје и спорове. Будући тога свестан, Павле је требало да се плаши што ће му судити човек који све зна; међутим, не узмицати пред таквим судијом, који исцрпно познаје све што се догодило, значи имати чисту савест.
Знају сви Јудејци, који ме знају од раније. То значи: Јудејци знају истину, али неће да буду њени сведоци, него самовољно лажу и греше против мене.
По најстрожијој струји (у оригиналу: јереси) наше вереживљах као фарисеј. За-нимљиво је да су и фарисеји били јеретици (секташи), иако су они Писмо истраживали и разумевали боље, него све остале јудејске секте. Разумевали су га боље, али не и истински, јер код њих није постојало истинско разумевање Писма. Марљивост је способна да исцрпно испита дело и да просуди о њему. Међутим, она није у стању да у потпуности схвати његову суштину; напротив, догађа се да човека обмањује његов сопствени ум.
9. И ја сам, заиста, и сам мислио да ми ваља много радити против имена Исуса Назарећанина. 10. Што и чиних у Јерусалиму; и многе од светих ја затварах у тамнице, примивши власт од првосвештеника; и кад их убијаху, ја се саглашавах.11. И по свим синагогама, често их мучећи приморавах да хуле, и са превеликом јарошћу против њих, гонио сам их чак и у туђим градовима.
И ја сам, заиста, и сам тако мислио. Према мом мишљењу, каже Павле, чинило ми се да тако и треба да буде.
Често их мучећи. Многи су, подстицани ђаволом и демонима, чинили недоличне ствари а ја сам, мо-жда, био и јароснији од њих, кад сам по својој вољи чинио зло.
12. И тако идући у Дамаск, са овлашћењем и наређењем од првосвештеника, 13. У подне, царе, видех на путу с неба велику светлост већу од сијања сунчанога, која обасја мене и оне што иђаху са мном. 14. А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас где говори мени и казује јеврејским језиком: Савле, Савле, зашто Ме гониш? Тешко ти је против бодила праћати се! 15. А ја рекох: Ко си Ти, Господе? А Он рече: ја сам Исус којега ти гониш. 16. Него устани и стани на ноге своје; јер ти се за то јавих да те поставим за служитеља и сведока овоме што си видео и што ћу ти показати. 17. Избављајући те од народа јудејског и од незнабожаца у које те Ја шаљем. 18. Да им отвориш очи да се од таме обрате светлости и од власти сатанине Богу, да вером у Мене приме опроштење греха и удео са освећенима.
Светлост већу од сијања сунчанога. Саопштавајући о сијању светлијем од чулне светлости и сматрајући да је немогуће да светлост Исусову упореди са сунчевом светлошћу, Павле, да би пренео ово јављање онако, како људски слух може да га прими, каже: ова светлост далеко превазилази сунчеву светлост.
19. Зато, царе Агрипа, ја не бејах непокоран небеском виђењу; 20. Него најпре онима у Дамаску и Јерусалиму, затим по свој земљи јудејској и незнабошцима проповедах да се покају и да се поврате Богу, чинећи дела достојна покајања.
Не бејах непокоран. Уверио сам се кроз то јављање, каже Павле. Господ ме је тим виђењем преобратио и на тај начин уверио да не одлажем дело. То виђење је чисто созерцање, које превазилази људске снаге. Телесни човек њега не може да види, уколико његове очи не отвори натчовечанска сила.
21. Зато ме Јудејци ухватише у храму и хтедоше да ме растргну. 22. Али добивши помоћ од Бога стојим до самога овога дана и сведочим малом и великом, не казујући ништа осим оно што су Пророци и Мојсеј казали да ће бити. 23. Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсења мртвих, и да ће јавити светлост народу јудејскоме и незнабошцима.
Не казујући ништа осим оно што су Пророци и Мојсеј казали да ће бити. Да су Пророци предсказивали о страдању Христовом, толико је познато да је сувишно и да се говори о томе. Да је и Мојсеј то предсказивао, види се из тога што је он то рекао у име Јудино: Спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће Га пробудити (1. Мојс. 49; 9)?
Јасно је да овде мисли на смрт и васкрсење Христа. Мојсеј, је, међутим, предсказао и страдање, тако да каже и следеће: И живот ће твој бити као да виси према теби (5. Мојс. 28; 66).
Први из васкрсења мртвих. Исус је први устао и више није умро. Они пак, које је васкрсао Он или Његови ученици поново су умрли, у очекивању будућег свеопштег васкрсења.
24. А када он себе овако правдаше, рече Фест снажним Гласом: Лудујеш, Павле! Многе те књиге изводе из памети! 25. А он рече: Не лудујем, моћни Фесте, него казујем речи истине и разума. 26. Јер за ово зна цар, којем и говорим слободно; јер не верујем да му је што од овога непознато.
Лудујеш, Павле. Будући да је Павле своје речи непрестано управљао цару, Фест је, донекле се увредивши и видевши Павлову одважност, ово изговорио услед зловоље и гнева. Павле му објашњава разлог, због којег је своје речи управио ка цару.
Јер се ово није догодило у неком углу. 27. Верујеш ли, царе Агрипа, Пророцима? Знам да верујеш. 28. А Агрипа рече Павлу: Још мало па ћеш ме наговорити да постанем хришћанин. 29. А Павле рече: Молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такви као и ја што сам, осим ових окова. 30. И кад он ово рече, устаде цар и управник и Верникија и који сеђаху с њима. 31. И удаљивши се разговараху међу собом: Овај човек није учинио ништа што заслужује смрт или окове. 32. А Агрипа рече Фесту: Овај човек могаше бити пуштен да се није позвао на ћесара (И тако реши управник да Га пошаље ћесару).
За ово зна цар (ст. 26). Павле овде говори о крсту и о васкрсењу, јер се учење о томе раширило по читавој васељени. Каже то и да би доказао, да је Агрипа све знао, и готово да осталима који су били присутни каже: „Требало би да и ви то знате“, јер је такав смисао следећих речи: Ово се није догодило у неком углу. Молио бих Бога и за мало и за много, да би не само ти… осим ових окова. Иако су окови за име Христово и достојни славе, Павле је додао те речи, тј. осим ових окова, прилагођавајући се разумевању присутних.
Шта то кажеш, блажени Павле: осим ових окова? Каква је твоја одважност, ако се стидиш окова и ако их избегаваш? А зар се у својим Посланицама ниси свагда хвалио оковима и називао себе сужњем? Зар ниси свагда истицао ланце уместо дијадема? Шта се, дакле, догодило, да од себе удаљујеш окове?
Ја сам их, каже он, нити удаљујем од себе, нити их се стидим, него тако говорим услед снисхођења и због слабости слушалаца, јер они још нису у стању да прихвате моју похвалу. Од Господа сам дознао да нико не меће закрпу од нове хаљине на стару хаљину (Лк. 5; 36), зато сам тако и рекао.
