Људи често хрле свештенику у невољи, па чак и у очају, молећи: „Упомоћ! Озбиљно сам болестан. Учините нешто да оздравим!”
Овај верник покушава да успостави неку врсту „трговинско-економских односа“ како са самим Богом, тако и са служитељем Његовим, свештеником: „Шта хоћеш, Боже и баћушка — молитве, новац или нешто друго? Донећу га, само ме исцели.”
А у таквом односу према свештенику има и паганског схватања. Свештеник се сматра да је скоро сличан шаману или врачару: „Молим Вас да прочитате нешто да бих оздравио.“ У исто време, наравно, долази до очаја, хистерије и суза. И то је разумљиво, јер се особа обраћа свештенику за време тешке болести. То је веома тешко донети правилну одлуку. Желео бих да на основу Христових заповести и светоотачке књижевности изнесем тачку по тачку о томе како имати исправан однос према болести и како се правилно понашати за време ње.
1. Сећање на смрт
Ми ћемо умрети, а наше умирање почиње од дана нашег рођења. У првом тренутку после рођења већ смо на путу ка смрти.
Сећање на смрт је мерило и темељ нашег живота. Подсетимо се стиха из старозаветне књиге Премудрости Исуса сина Сираховог: „Имај на уму крај и никада нећеш погрешити“ (Сир. 7,39). Свети Игњатије (Брјанчанинов), сумирајући опит Светих Отаца, написао је на ову тему читаву књигу под насловом „Реч о смрти“. Он каже да увек морамо гајити сећање на смрт да бисмо правилно уредили свој духовни живот. И не постоји ништа што ђаво покушава да нам одузме колико сећање на смрт. Зато се увек морамо сећати смрти, сусрета са Господом који ће уследити, шта ћемо Му рећи на Страшном суду и шта ћемо тад одговорити. И од те свести морамо изграђивати свој живот, негујући у себи врлине и искорењујући грехе.
2. Старење
Као што је већ поменуто, неизбежно ћемо остарити. И ово такође морамо препознати и прихватити. Шта је старење? То је постепено старење нашег тела. Често то не схватамо. Или, боље речено, схватамо то јер нам природа говори о томе, на пример, ујутру када се погледамо у огледалу. Али ми нисмо склони да прихватимо ову чињеницу. И даље нам се чини да нам је кожа као код осамнаестогодишњака. Али није! И ту чињеницу морамо прихватити! С једне стране, то је зато што је људска душа заиста вечно млада. Оно је бесмртна и, у извесном смислу, изван времена. С друге стране, у схватању ове чињенице морамо бити свесни и да је наше тело подложно пропадању, као и све материјално у овоземаљском свету. Оно стари, што значи да се постепено распада.
Свети Пајсије Светогорац је једном рекао ове лепе и веома поетичне речи: „Смрт долази када се наша колиба (наше тело) распадне до стања у коме душа више не жели да буде у њој. И излети из њега.”
Иначе, међу последњим речима овог светитеља пре његове смрти (а ава Пајсије је болно умирао — од рака) биле су: „То је мучеништво, право мучеништво“.
Дакле, морамо смирено прихватити старење и болести као неизбежне у старости, као закон бића који је људска природа узела на себе после грехопада праотаца Адама и Еве. Наравно, морамо водити рачуна о телу и тражити медицинску помоћ. Као што каже Књига премудрости: „Господ је створио лекове од земље; и ко је мудар неће их се гнушати“ (Сир. 38,4).
Али немојте паничити и не клоните духом за време болести или старења. Оно што треба да буде, биће.
3. Болест као воља Божја
А сад ово мишљење поткрепимо језиком Светих Отаца.
Свети Тихон Задонски: „Жалост је сакривена милост Божја“.
Свети Исак Сиријац: „Болести су од Бога послате на здравље душе“.
Свети Игњатије (Брјанчанинов): „Постеља болесника често је место богопознања и самопознања. Страдања тела су често узрок духовних наслада, а кревет болесног залива се сузама покајања и радости.“
Свети Теофан Затворник: „Дешава се да Бог болешћу склони некога од невоља које се не би избегле да је здрав.“
Ово су сјајна упутства за живот!
Бог не жели ничију смрт! Он жели да се сви спасу! Прихвати болест, прихвати жалост. Издржи их! Моли се, наравно, за оздрављење. Као што наведена књига Старог завета гласи: „Сине мој, у болести својој не буди немаран, него се моли Господу, и Он ће те излечити. Остави се од греха, и уреди руке своје, и очисти срце своје од сваког зла“ (Сир. 38,9-10).
Али буди трпељив. И у овом трпљењу буди трпељив према Господу, јер у Псалтиру стоји записано: Трпљиво чеках Господа (Пс. 39,2). Слушај у свом срцу шта Бог жели да ти каже преко ове болести, на шта те Он води. И Свемогући ће зацело учинити да будеш здрав. Стога, сазерцавај и поправљај стазе свог живота! Немој се обесхрабрити као атеисти. И немој се понашати као пагани који покушавају да се цењкају са „боговима“ имајући на уму материјалне ствари. А ти се, пре свега, погрузи у молитву. Позови свештеника на тајне исповести, причешћа и јелеосвећења. Нека ти се очита молебан за болесне, нека те помиње на четрдесет Литургија и иначе, а ти читај богоугодне књиге и зазерцавај. Даруј милостињу великодушно и моли се.
И, пре свега, остави се греха, и уреди руке своје, и очисти срце своје од сваког зла. И Бог ће се смиловати на те.
За наш портал превод са енглеског приредио:
протођакон проф. Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
