ПИТАЊЕ: Кад је Свети с Великим славословљем, а после Слава нпр. стиховњих стихира на вечерњи, или хвалитних на јутрењи, стоји само: И ниње Богородичен, – који Богородичен треба узети?
ОДГОВОР: У случају да није наведен Богородичен иза стиховњих стихира велике вечерње – као на Светог Саву 14. јануара, или на Светог Јефрема Патријарха 15. јуна – Богородичен треба узети, по гласу Славе, из Октоиха са васкрсних стиховњи.
Ако ли није наведен Богородичен на хвалитне (као нпр. на Св. кнеза Владимира руског, 15. јула, на Сабор српских просветитеља 30. августа, или на Светог Јакова брата Господњег 23. октобра), тада је најбоље узети Богородичен по гласу Славе Богородичен наведен на крају Минеја у суботу ујутро.
Да се тај Богородичен обично узима у оваквим случајевима, види се из многих служби Светих са Великим славословљем и полијелејем, у којима је овај Богородичен већ наведен на том месту, нпр. Глас 8: Владичице прими…, на Светог Јована Еванђелисту 26. септ., Светог Еванђелисту Луку 18. окт., Светог Јована Златоуста 13. нов., Светог Симеона Мироточивог 13. Фебруара, Сабор Светих Апостола 30. јуна, Свету мајку Ангелину 30. јула; Глас 2: Спаси от бјед…, на Светог Јуду брата Господњег 19. јуна; Глас 2: Все упованије…(Богородичен у четвртак ујутро), на Светог Јакова Алфејева 9. окт.; Глас 5: Блажим тја… (Богородичен у среду увече), на Светих 40 мученика у Севастији 9. марта и други.
Исто тако треба поступати и кад у Србљаку, по стихирама на литији, стоји: И ниње Богородичен Одигитрији (На Свете српске 30. авг.), или: И ниње Чудотворној икоње (На Светог Саву II 8. фебр.); или после хвалитних (На Светог Јоаникија I патријарха српског 3. септ.). Ови Богородични односе се на службу чудотворној икони Пећке Божје Матере, коју цркве обично немају. У Пећком манастиру свакако треба узети Богородичен – управо стихиру на Слава – са хвалитних из ове службе икони Свете Богородице Одигитрије (Путеводитељнице). У другим пак црквама, као што рекосмо, уместо овог Богородична може се узети Богородичен као и у наведеним случајевима, тј. Богородичен по гласу Славе с краја Минеја, уочи суботе на вечерњи (за завршетак литијских стихира), или у суботу ујутро (за хвалитне).
Гласник, фебруар 1980.
