Митрополит Јоаникије у манастиру Ждребаоник: Ослободимо се својих гријехова, научимо да Богу угађамо
Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, 8. марта, када наша Света црква слави спомен Светог свештеномученика Поликарпа Смирнског и Преподобног Дамјана Есфигменског, Литургију пређеосвећених дарова у манастиру Ждребаоник. Саслуживали су протојереј Предраг Катанић и ђакон Зарија Вуковић, уз молитвено присуство монахиња Пећке патријаршије на челу са игуманијом мати Харитином.
Сабраном вјерном народу архипастирском бесједом обратио се Високопреосвећени Митрополит Јоаникије поручујући да они који мисле да угоде Богу треба доста да се труде у молитви, посту и у свакој врлини и доброме дјелу. Као нарочито значајне врлине за наше спасење које треба да задобијемо, посебно у манастирима, истакао је смирење и послушање. Али, поучио је, и када све учинимо, не треба тај труд да схватамо као неки рад за који треба да добијемо одговарајућу плату.
“Ма колики труд био, он не може да се мјери са оним што ми добијамо кроз Свете тајне Христове, кроз Божју милост и благодат, која се непрестано излива на оне који Га љубе. И зато треба увијек да имамо у виду Божје дарове које добијамо и овдје, којих наравно нисмо ни достојни увијек, али нас Бог удостојава својом милошћу и никакав свој труд да не упоређујемо или да не стављамо у исту раван са Божијом благодаћу и са Божјом милошћу”, бесједио је Митрополит,.
Даље је нагласио да својим трудом показујемо љубав према Господу и да треба непрестано да Му приносимо жртву хвале.
“Та жртва хвале, узноси се не само устима него и дјелима и сваким својим поступањем и мишљу која је Богу угодна. Када се тако се трудимо онда не треба ни да се бринемо шта ће бити, како ће бити… што се не догађа све онако како бисмо ми жељели”, рекао је Владика, додавши да треба да чинимо наш живот овдје што бољим, квалитетнијим и да овај свијет оплемењујемо и уређујемо колико је то могуће.
Али ипак, истакао је, треба да имамо увијек ту перспективу вјечности, перспективу Царства Божјега без којега ништа овдје на земљи нема своју вриједност, тек има своју вриједност ако нас води ка Царству небескоме:
“И ако већ, преко онога што у овоме свијету чинимо и око чега се трудимо, заједничаримо са Божјом благодаћу и милошћу и на такав начин се већ удостојавамо, колико је то нама могуће по нашој вјери, по мјери наше вјере, Царства небеског које је већ овдје присустно и заквашује овај грешни свијет.”
Истичући да је овај свијет Божји свијет, Божје дјело, нагласио је да ће он тек добити пуну вриједност када царство овога свијета милошћу Божјом, дјелом Божјим, постане Царство Господа и Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа, као што говори Свети Јован Богослов у своме Откривењу.
“Нека вам овај пост, драга браћа и сестре, буде на спасење, на радост! Да се ослободимо од својих мана, од својих гријехова, зависити, пакости, мржње, сваке зле и непотребне и сувише ријечи и да се научимо да живимо како ваља, да Богу угађамо, да творимо мир. Прво да се са Богом измиримо, са својом савешћу, па онда и са својим ближњима и на такав начин да живимо у заједници светих непрестано, у Цркви Божјој. А Црква Божја, њено лице се огледа и у најмањој заједници. Гдје су двојица или тројица у име Господње, тамо је и Господ са њима, али и у већој заједници и у цијелој заједници Цркве Божје која обухвата небо и земљу”, закључио је у својој бесједи Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
