На данашњи дан у нашој светој, саборној и апостолској Цркви прославља се: Свети Апостол Јаков заведејев, брат апостола Јована Богослова; Преподобни Донат; и Света новомученица Аргира.
* * *
Тропар празника:
СПОМЕН СВЕТОГ АПОСТОЛА ЈАКОВА ЗАВЕДЕЈЕВА, брата апостола Јована Богослова
Свети Јаков, син Заведејев и брат светог еванђелиста Јована Богослова, беше један од Дванаесторице апостола. На позив Господа Исуса оставио је рибарске мреже и оца свога, па заједно са својим братом Јованом одмах пошао за Господом (Мт. 4, 21-22). Обојица су слушали проповед Спаситељеву из пречистих уста Његових и гледали чудеса Његова. И Господ их толико заволе, да Јовану допусти да легне на прси Његове, а Јакову обећа чашу коју сам испи (Јн. 13, 23-25; Мт. 20.23). Но и они толико Господа свог заволеше и толику ревност за Њега показаше, да хтедоше низвести огањ с неба на неверујуће Самарјане да их истребе. И они би то учинили, да им дуготрпљиви Господ није забранио (Лк. 9, 54-56). Овој двојици и апостолу Петру Господ је откривао највеће тајне; пред њима се преобразио на Тавору и показао им славу Свога Божанства; пред њима је туговао пред Своје страдање у врту Гетсиманском.
После пријема Духа Светога свети апостол Јаков проповедао је Еванђеље по разним земљама, и ишао је до Шпаније. По повратку из Шпаније у Јерусалим, он постаде Јеврејима страшан као гром, јер је неустрашиво проповедао о Христу Исусу да је истинити Месија, Спаситељ света. И препираше се с фарисејима и законицима о Светом Писму, изобличавајући њихову тврдоглавост и неверје. А они, не могући му никако одолети, најмише неког мађионичара Хермогена, да се он препире с Јаковом и посрами проповед његову. Но овај охоли мађионичар не хтеде сам разговарати с Јаковом, већ посла ученика свог Филита, изјављујући: Не само мене лично, него ни ученика мог неће моћи Јаков победити у препирци.
У препирци са светим Јаковом Филит не могаде противстати премудрости Духа Светога у апостолу, већ као нем умуче и не отвори уста своја да противречи апостолу. И познавши истину, умилење се разли по души Филитовој. И Филит се врати к своме учитељу мађионичару, и обавести га да је наука Јаковљева неодољива и да је он чудесима потврђује. И саветова Филит учитељу, да се одрекне своје науке и постане ученик Јаковљев. А охоли Хермоген помоћу мађија дозва демоне и нареди им да Филита држе на једном месту као окованог и укопаног да се не може маћи, и рече Филиту: Видећу да ли ће те тај Јаков избавити. Тада Филит посла тајно једног човека к апостолу и извести га да је помоћу Хермогенових мађија свезан од демона. А апостол му посла свој убрушчић, наређујући му да тај убрус узме и изговори ове речи: Господ дреши свезане, Господ подиже оборене (Пс. 145, 7. 8). – Чим то Филит изговори, одмах се ослободи невидљиве свезаности, јер демони, уплашени од апостоловог убрушчића и силе изговорених речи, оставише Филита и побегоше. Филит се наруга Хермогену, па отрча к светоме Јакову који га поучи светој вери и крсти.
Хермоген пак, бесан од јарости и гнева, закле демоне који му служе, да му Јакова и Филита доведу везане. И када се демони приближише дому у коме беху свети Јаков и Филит, Анђео Господњи, по наређењу Божјем, одмах ухвати те демоне, свеза их, и стаде их мучити. И невидљиви демони, мучени силом Божјом, викаху на сав глас свима, говорећи: Апостоле Христов Јакове, смилуј се на нас, јер смо ми по наређењу Хермогеновом свезали тебе и Филита, и ето сада смо сами чврсто везани и љуто мучени. На то свети Јаков рече: Анђео Божји који вас је свезао нека вас одреши, па идите и доведите овамо Хермогена не учинивши му ништа нажао.
Демони тог тренутка бише одрешени, па одјурише Хермогену, шчепаше га и за трен ока поставише свезана пред апостолом. И мољаху апостола да им допусти да своје муке искале на Хермогену. А апостол упита демоне, зашто не везаше Филита као што им Хермоген беше наредио. Демони одговорише: Ми не можемо ни мушицу покренути из твога дома. – И рече апостол Филиту: Господ наш заповеда да за зло узвраћамо добром. Зато одреши Хермогена, и ослободи га од демона. И би тако. Апостол онда рече Хермогену, ослобођеном од уза демонских: Господ наш не жели да има невољне слуге, који Му под морањем служе, већ оне који Му добровољно служе. Стога иди куда хоћеш. На то му Хермоген рече: Чим изађем из дома твог, мене ће демони убити, јер знам колико је страшан њихов бес. И ја се не могу избавити од њих, ако ме ти не заштитиш.
Тада му апостол даде свој путнички штап. Са тим штапом Хермоген оде својој кући, а демони га не нападоше нити уплашише. И тако познавши силу Христову, и видевши немоћ демона, он покупи све своје мађионичарске књиге, па их однесе светоме Јакову, и припавши к ногама његовим, вапијаше: Истинити слуго истинитога Бога, ти спасаваш од погибли душе људске, смилуј се на мене, и прими непријатеља свог за ученика. – И пошто Хермоген би научен светој вери, прими крштење, и по апостоловом наређењу спали све мађионичарске књиге. И би служитељ Христов, и чињаше чудеса именом Христовим.
Видевши то, Јевреји се силно разјарише, и наговорише цара Ирода да дигне гоњење на Цркву Христову и да убије Јакова. И цар Ирод подиже руке да мучи неке од Цркве; и погуби Јакова брата Јованова мачем. И видевши да је то по вољи Јеврејима настаде да ухвати и Петра, кога и баци у тамницу (Д.А. 12, 1-4). А Јевсавије, епископ Кесарије Палестинске, пише о светом Јакову ово: Када Ирод осуди Јакова на смрт, неки Јосија који беше један од клеветника на апостола пред Иродом, видећи јунаштво, храброст, светост и невиност светога Јакова, и познавши истину његове проповеди, покаја се и поверова у Христа, и изненада се показа исповедник Христов. Јер одмах и он заједно са светим апостолом Јаковом би осуђен на смрт. И када заједно иђаху на губилиште, свети апостол исцели једног узетог који лежаше крај пута. И припремајући се за посечење, Јосија моли светог Јакова да му опрости грех клевете који учини у незнању. А Јаков га загрли и целива и рече му: „Мир теби и опроштај! И обојица погнуше главу под мач и бише посечени за Господа. То би 45. године у Јерусалиму. И тако Свети апостол Јаков Заведејев постаде други мученик Христов, после Светог првомученика Стефана. А ученици Светог апостола Јакова, научени Богом, узеше тело свога учитеља и чесно га погребоше. Свете мошти његове почивају у Шпанији, где му се на гробу и до данас догађају исцељења и збивају чудеса у славу Христа Бога, са Оцем и Светим Духом слављеног од целокупне твари вавек, амин.
* * *
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ДОНАТА ЕПИСКОПА
За време владања благочестивог цара Теодосија Великог овај свети Донат беше епископ у Еврији Албанској (Епир). Близу града Еврије беше место звано Сорија, и у њему извор воде, од које је умирао сваки који је пио. Сазнавши за то, свети епископ Донат пође са свештенством ка том извору. И када се приближи извору, чу се силна хука, и из извора изађе огромна и страшна змија, која се устреми на угодника Божјег, трудећи се да му репом саплете мазгу на којој је јахао. Епископ Донат је удари бичем, и змија тог часа издахну. А свештеници и народ који беху са епископом, видевши ово чудо, набраше дрва и наложише ватру, на којој спалише змију, да не би, остављена да иструли, затровала ваздух својим отровним смрадом. Воду пак са извора нису се усуђивали да пију-Тада свети Донат сатвори молитву и благослови извор, па се најпре сам напи изворске воде, а затим нареди свима да без бојазни пију. И сви пише до воље, и вода им не нашкоди. И славећи Бога вратише се домовима својим.
А када свети епископ једном приликом беше у једном сувом и безводном месту и виде како се тамошњи житељи муче и злопате од жеђи на великој врућини, помоли се Богу и изведе извор воде из кога стално тече обилна вода. Но он и с неба низведе дажд изобилни, јер када се за време безкишија и велике суше помоли Господу, одмах паде велика киша која напоји земљу добро, и молитвама његовим година би веома родна.
У његово време кћи цара Теодосија бејаше веома болесна, мучена од духа нечиста. Цар и царица беху веома ожалошћени због болести своје јединице. И кад чуше за чудотворца епископа Доната, цар одмах позва код себе све епископе из Епира, да добије њихов благослов. Када епископи епирски дођоше у Цари град, цар их прими чесно и с љубављу, па упита: Ко је међу вама епископ Донат, који бичем уби змију, и воду изведе из суве земље, и дажд с неба испроси од Бога? – И показаше му светог Доната. Цар га целива и одведе к царици- Онда и цар и царица заједно припадоше к светитељу грлећи му ноге, и мољаху га говорећи: Слуго Божји, смилуј се на нас! Ми имамо јединицу кћер; она страховито пати мучена од демона; срце нам се због тога пара од силне туге; доводили смо многе лекаре и јереје, али ништа не могоше помоћи. Пошто чусмо за велику благодат Божју што је у теби, ми намучисмо твоју светост да дођеш овамо, да би својим силним молитвама к Богу истерао демона из наше кћери. Исцелиш ли је, даћемо ти половину њеног имања. Светитељ их упита: Где је девојка да је видим? – И доведоше је к њему. А демон, не подносећи долазак угодника Божјег, одмах повика и, оборивши девојку, побеже из ње, и девојка постаде здрава. Цар и царица се обрадоваше, и многе дарове нуђаху светитељу, али он ништа не хтеде примити. Но видећи њихово добронаравије и доброверје, моли их да му у његовој епархији даду оближње имање, звано Омфалија, да на њему подигне цркву. Цар му одмах поклони то имање, и то потврди царском граматом.
Док се свети Донат бављаше у Цариграду, умре неки човек. Кад спровод крену да сахране овог покојника, његов зајмодавац заустави спровод и не даваше да га сахране док му неисплати дуг од двеста златника. А свети Донат, који је становао близу куће овог покојника, чувши плач и вреву и видевши како се силан свет слеже, рече епископима: Хајдмо да умолимо зајмодавца да допусти да се сахрани његов дужник. Али епископи не пристадоше. Тада свети Донат оде сам, и кад га покојникова удовица угледа, припаде к ногама његовим говорећи: Смилуј се на мене, човече Божји, јер ме двострука невоља снађе: изгубих мужа, и зајмодавац не допушта да га сахраним. Молим те, праведниче, усаветуј зајмодавца да дозволи да слободно сахранимо покојника, да не би на одру иструлео и распао се. – Знаш ли сигурно да је твој муж дужан томе човеку? Жена одговори: Господине мој, пре неколико дана рече ми муж да је дуг већ вратио, али да је признаница остала код зајмодавца. Тада се светитељ обрати с молбом зајмодавцу, говорећи му: Допусти, чедо, да се покојниково тело сахрани, а теби се дуг може потом вратити. – А зајмодавац, неосетљив и неправедан, не послуша светитеља већ га и изгрди. Онда свети епископ приђе одру на коме покојник лежаше и, додирнувши руком покојника, викну: Чуј, човече! – И покојник одмах оживе и, отворивши очи, рече: Ево ме, владико! Светитељ му онда рече: Устани и види шта ћеш чинити са твојим зајмодавцем, јер не допушта да те сахране говорећи да му ниси вратио дуг на који он има твоју личну признаницу. – Мртвац уставши седе, док све присутне спопаде ужас од овог призора. И погледавши љутито на свога зајмодавца укори га што лаже, и изобличи његову неправду, казујући када му је и на ком месту вратио дуг од двеста златника. Ухваћен у лажи, зајмодавац стајаше дрхћући и ћутећи као нем, а оживели човек тражаше од њега своју признаницу. И кад му је овај даде, он је поцепа. Затим седе на одар, и погледавши у светитеља рече му: Праведниче, добро си урадио што си ме пробудио ради изобличења овога грешника. Молим те, нареди ми да поново заспим. И светитељ му рече: Иди у покој, чедо, јер си се ослободио своје признанице. – И човек онај одмах поново заспа сном смрти. А сви који видеше ово страшно чудо, и који чуше за њега, слављаху Бога с великим дивљењем, и дивљаху се врлинској сили угодника Божјег.
За време бављења светог Доната у Цариграду деси се безкишије и суша. Умољен од цара, светитељ изађе са литијом изван престонице, молећи Бога да пошаље кишу сасушеној земљи-И одмах лину тако велика киша да људи говораху: Ево другог потопа! Цару пак беше жао да свети епископ не прокисне сав од неизмерне кише, пошто имађаше на себи једну ризу. Али када се литија врати у царски дворац, видеше да су на светитељу потпуно суви и риза и одјејање, и не беше на њима ни трага од кише, пошто ниједна капља не паде на њега. И сви се веома удивише. А цар се силно радоваше због таквог угодника Божјег, благодарећи Бога што за време његовог царовања посла Господ такво светило свету и изванредног чудотворца. После многих разговора са светим Донатом, и пошто доби благослов од њега, цар га отпусти да се врати у своју епархију. Притом му подари много средстава за зидање и украшење нове цркве, коју је светитељ желео подићи на гореспоменутом месту.
Дошавши у своју епархију, блажени Донат подиже од царских дарова дивну цркву, и у њој припреми за себе гробницу. И пошто доживе дубоку старост, оде ка Господу, 387. године, да стоји пред Њим у хору светих јерараха и да слави Оца и Сина и Светога Духа, једног у Тројици Бога, слављеног од свих светих вавек, амин.
* * *
СПОМЕН СВЕТЕ НОВОМУЧЕНИЦЕ АРГИРЕ
Новомученица Христова Аргира беше родом из Брусе, рођена од благочестивих родитеља 1688. године. Беше веома лепа у лицу и богобојажљива. Тек што се беше удала за једног хришћанина, загледа се у њу неки Турчин из комшилука, и позиваше је на сажиће са њим. Христољубива Аргира одбијаше такве прљаве предлоге Турчина.
Но овај се разбесни и оптужи је суду, како је хтела примити ислам, па после одрекла. Од судије до судије, из тамнице у тамницу, света Аргира проведе пуних 15 година страдајући за Христа и исповедајући Га као свог јединог Бога и Господа. Јер љубљаше Христа изнад свега у свету. Најзад сконча у тамници у Цариграду, 5. априла 1721. године. Њене свете мошти пренете су 1725. године на данашњи дан.
