У оквиру гостовања на таласима Радио-Светигоре Митрополије црногорско-приморске, које је реализовано 20. маја 2023. године, а у којем је говорио о својим утисцима са недавне посете Митрополији црногорско-приморској и Епархији будимљанско-никшићкој, катихета Бранислав Илић је говорио и о свом пријатељству са никшићким хором Преподобне мати Ангелине.
* * *
У наставку интегрално преносимо казивање катихете Бранислава:
"У овом тренутку поменуо бих још једно чудо Божје и благослов Божји, а то је моје пријатељство са хором Преподобне мати Ангелине. Њих сам први пут чуо 2021. године на ктиторској слави никшићког Саборног храма у којем се прослављају Свети мученици Романови, тада сам први пут дошао у Никшић и учествовао на Литургији. Њихово појање оставило је на мене тако снажан утисак, тада сам упознао и професорицу Ану, и чини ми се да се још нисмо били ни упознали, а ја сам професорици одмах рекао да сам дирнут њиховим ангелским појањем. Још увек није био снимљен мој документарни филм о Светом Василију Острошком, тада смо у Никшићу и снимили прве кадрове за филм, ја сам професорици већ тада упутио позив рекавши да бих волео да и они дођу на премијеру филма. Професорица је тада рекла да ће дати све од себе да се одазову на мој позив. Када је филм завршен и када је одређено да премијера буде у Епархији тимочкој у Зајечару, владика Иларион је мене питао како сам то замислио, а ја сам рекао да имам велику жељу да дође цео хор из Никшића, што подразумева цео аутобус чланова хора, а били су ту и отац Бобан и професорица Ана... Сећам се да је владика тада рекао да у Зајечару имају два хора, међутим, ја сам рекао да овакав хор немају. Владика је ослушнуо моју жељу и вапај мога срца и хор је био на премијери, сутрадан су певали Литургију, а касније смо посетили заједно и манастир Буково, од тада траје наше пријатељство. Када је хор прослављао двадесет година постојања добио сам позив да дођем, међутим, због обавеза нисам био у прилици да се одазовем да њихов позив, али сам тим поводом написао један текст који сам посветио њима. Нисам скоро срео да један хор тако складно, спонтано и од срца пева Господу, а чудесан је и сам настанак тога хора. Та деца показују из дана у дан све већу љубав према појању и према учествовању у богослужењу и животу Цркве. Ево сада када их помињемо они се налазе на поклоничком путовању у Егину код Светог Нектарија, ми сада спомињемо њих, а они се, сигуран сам, сада моле за нас."
