Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 6. маја 2023. године, на празник Светог великомученика и победоносца Георгија, свету Литургију у храму Светог Саве на Врачару.
Том приликом, патријарх Порфирије је поручио:
– Браћо и сестре, данас славимо Светог великомученика и победоносца Георгија, великог светитеља и угодника Божјег који је живео у тешка времена за Цркву Божју, у трећем веку, и који је заузимао веома високу позицију у царској војсци са перспективом да још више напредује. Било је то веома тешко време за Цркву. Црква је у првим вековима била гоњена и хришћани су неретко страдали, задобијали мученички венац као знак славе Божје за сведочење о Исусу Христу као Сину Божјем, Месији, као Спаситељу. Најокрутнији у односу на хришћане били су управно војници. Када је у једном тренутку по заповести царевој и сам Свети Георгије требао да гони хришћане, он је одважно и храбро одбио да то учини сведочећи своју личну веру у Христа и мученички пострадао. У личности Светог Георгија, као и у многим другим личностима, светитељима Божјим који красе календар наше Свете Цркве, али у личностима многих чија имена не знамо а који су прославили Бога и Бог се кроз њих прославио, ми видимо парадокс наше хришћанске вере, наше вере у Христа, наше вере у Јеванђеље Христово, наше вере у реч Његову, у то да је реч Његова истинита и да она треба да буде правило и закон по коме живимо.
Сва наша вера и наш живот, живот хришћана и вера хришћана, јесу у парадоксу, јесу нешто што не може да се разуме искључиво и само људским умом, људским правилима живота, људским законима и људском логиком. Логика људска је када је човек без Бога, када су људи без Бога. То је, како ми често имамо обичај да кажемо, логика овог света. То треба на прави начин разумети, јер то не значи презирање света. То је логика која не подразумева веру у Бога и веру у Царство Божје, логика која не подразумева распеће и крст, тј. одрицање и жртву у име другог и за другог, логика која не подразумева смирење пред другим, логика која не оставља простора у своме срцу за другог, логика која заправо не види другог као ближњег. То је оно што називамо логиком овога света, а притом, дакле, не мислимо да је свет нешто што треба одбацивати и презирати, него га увек примати као израз љубави Божје, као израз дара Божјег, као дар Божји, као повод за наше славословље и благодарење.
Дакле, логика вере је често другачија и супротна логици овог света, философији овог света, телесном мудровању, како вели апостол Павле и наравно сви свети Цркве. Логика овог света је егоцентрична. Логика људска има за циљ да обезбеди искључиво и само најбољу позицију за себе. Логика овог света хоће иметак, хоће славу, хоће моћ, што опет не значи да имати нешто, имати иметак, бити неко кога поштују, имати позицију да одлучујеш јесте само по себи за одбацивање и за презир. Не, него уколико је таква логика или логика овог света одвојена од логике Христове, логике вере, уколико све оно што почива на логици овог света нема свој дубљи корен, уколико логика овог света остаје само у хоризонтали, али нема вертикалу која има дубоки корен и која се успиње ка небу, тј. уколико нема свој духовни корен и свој духовни горњи циљ и горње звање, онда она постаје логика која на крају ствара празнину, која нема никакву пуноћу, која може да траје али која на крају остаје без венца славе.
Зато је Господ прославио светитеље Божји који су учинили све да логику Христову учине својом логиком, да охристове себе, да отворе себе да их облагодати Дух Свети, иако наизглед одричући се свега што нуди овај свет, иако наизглед осиромашивши обогатили су себе лепотом Духа Светог, благодаћу Духа Светог. Зато их је Господ прославио. Разлог њиховог труда и подвига јесте да учине вољу Божју својим животом, а циљ им је био Царство Божје, Царство небеско. Циљ им је био да све оно што је дато овде и сада учине простором присуства Божјег, да запечате благодаћу Духа Светог и да то што је добило печат благодати Духа Светог има вечну перспективу, да уђе заједно са њима у Царство небеско, у Царство Божје. На тај начин, то Царство небеско и то Царство Божје они чине да буде доступно већ сада и овде. Зато су светитељи Божји наш пример, наш узор и модел по којем хоћемо да обликујемо себе и зато нам парадокс вере даје снагу и наду, води нас у победу и онда када изгледа да је све изгубљено и да смо потпуно промашили. Управо онда када смо дали све што имамо, када смо и самог себе дали из љубави према Христу и ближњем, наизглед осиромашивши и наизглед лишавајући себе, постали смо широки колики је свет и способни да и небо буде настањено у нама.
Отуда и данас славећи Светог Георгија наравно да му се молимо, јер је Господ и њега прославио, учинио га пријатељем својим, а он стекао слободу да заступа све оне који се њему обраћају пред Господом његовим и нашим. И зато наравно да му се молимо за мир у души, за мир међу нама, за истински мир Божји, за љубав, за заједницу, за јединство, али исто тако логично је да нам Свети Георгије буде узор, узор по свом ставу, по свом начину живота, а то значи узор по крсту и васкрсењу као своме опредељењу, узор по томе да нам садржај живота гласи: Земаљско је замалена Царство, а небеско увек и довека. Нека је срећна слава свима који славе данашњу славу. Нека све Господ благослови у овом храму, у свим храмовима у којима се данас служи Литургија, у нашем граду, где год је наш народ и где год су православни. Нека молитве Светог Георгија буду са нама сада и увек и у векове векова, амин!
Извор: Инфо-служба СПЦ
