Материјална питања
Иако је живео духовним животом, Старац није био незаинтересован за материјалне ствари. Занимало га је и духовно и материјално стање његове духовне деце јер је знао да је човек психосоматско биће. Својим посетиоцима је саветовао да буду вредни, радни, да штеде, да своја стечена средства ваљано улажу, да избегавају претерано трошење и сувишне расходе. Разматрао је и решавао материјалне проблеме своје духовне деце како их не би решавао ни најбољи економиста. Увек је доводио у везу материјалну и духовну корист тако да материјална корист служи духовној, а не обратно. Ваљан економиста зна да већу корист треба претпоставити мањој.
Купио сам машину за плетење и радио на њој
Једног летњег јутра, док сам ишао да посетим Старца у његовој кући на точковима – где је тада боравио – посматрао сам лепо земљиште са боровом шумом около, које он беше купио; питао сам се ко ли може бити дародавац. Чим сам ступио у кућицу, Старац ми рече: “Видиш ли како је лепо манастирско земљиште? Купљено је од моје уштеђевине”. Гледао сам га зачуђено и у себи се питао: шта је могао да уштеди један пензионисани свештеномонах који, осим себе, издржава своју сестру и сестричину? После мале станке, Старац ми каже: “Питаћеш ме, можда, одакле ми паре? Па, ево: купио сам машину за плетење и радио на њој”. Но, моја неповерљива логика је и даље имала своје недоумице: каквог то прихода може донети једна машина за плетење? Старац настави: “Радио сам, кажем ти, много сам радио, схваташ ли? Примали смо наруџбине за плетење, и много година смо, од јутра до мрака, радили на машини ја, моја сестра и моја сестричина. И тако смо створили почетни капитал за куповину манастирског земљишта”. Задивио сам се вредноћи и штедљивости Старца и његове дружине.
