Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 24. јуна, на празник Светих апостола Вартоломеја и Варнаве, служио је Свету службу Божију у Цркви Свете Петке у Голубовцима, након које је освештао парохијски дом.
По прочитаном јеванђелском зачалу бесједио је отац Душан Биговић који је казао да Црква као брижна мајка своју духовну дјецу из дана у дан подсјећа на велике побједе њених светитеља које су једине истинске и трајне побједе у овом свијету. Њима се храбримо да не клонемо, а духовни вид се отвара да не заслијепимо и да се у том слијепилу не предамо непријатељу. Подсјетио је да када погледамо календар Цркве видимо да славимо свете пророке и праведнике, оне који су побиједили лаж и неправду, да славимо свете апостоле, оне који побједише племена и народе и утврдише ријеч Божију, мученике који побједише зло и неправду, славимо Мајку Божију која је родила јединог Побједиоца смрти.
“Све њих кад славимо, ми славимо јединога правога Побједиоца – Господа Исуса Христа. У времену кад је прошлост замагљена, кад је будућност неизвјесна и кад је тешко одржати се на развалинама садашњости, слављење светих људи је потребније него икада. У духовности трајања овога дијела Зете, уграђени су данашњи слављенице Свети апостоли Вартоломеј и Варнава, што пуно говори говори о древности славе и љепоте Зете. О томе говори и помен да су некада уочи дана данашњега на земљу призивали блаослов Божији, литије чинили да би родна земља још боље родила”, бесједио је прота.
Даље је казао да спомињући се њиховог живота и подвига, ми сагледавамо себе јер онај позив који је Христос упутио апостолима: Хајде за мном, вазда је савремен и Христос сваког од нас позива: Хајде за мном. У свјетлости њихових живота корисно је, поучио је сабране, поставити себи питање: Да ли смо добро чули тај Христов позив?
“Јесам ли имало спреман као апостоли да оставим оно што ми је најдраже на земљи па да кренем за Њим, да издржим све оно што су они издржали? Није лако следовати њиховом примјеру, али оно што је људима немогуће, Богу је могуће”, казао је протојереј.
Подсјетио је на житије Светих апостола Вартоломеја и Варнаве, истичући да је њихово опредјељење вазда савремено те да треба увијек њихове животе имати пред очима и постављати себи питање: Колико сам ја спреман, колико могу?
“Данас смо чули ријеч Јеванђеља која каже да чињаху онолико колико могаху. Управимо живот свој тако да бисмо и ми при сусрету једни са другима могли узвикнути оно што је апостол узвикнуо: Нашли смо Месију! Амин”, закључио је отац Душан Биговић.
Након одслужене Литургије, освештан је и преломљен славски колач, а потом се сабранима обратио Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије истичући да су Свети апостоли Христови обучени у силу са висине, коју им је дао Господ, сасуди благодати Духа Светога, излили на овај свијет свјетлост Христовога Јеванђеља.
“Божију свјетлост, истину и правду и љубав Божију која обухвата свакога онога ко је члан Цркве и уздиже га и препорађа, оплемењује и проширује његове духовне видике. Као што су апостоли Христови на овај свијет излили Божју истину, милост и љубав Божију, тако је народ кроз сва времена у историји Цркве Божије живио у тој милости Божијој коју су апостоли јавили овоме свијету. Заправо, Господ је стално слао у овај свијет своје вјерне слуге који су имали Његово пуномоћство и благодат Духа Светога да овај свијет оплемењују”, поручио је Владика у свом архипастирском слову.
Подсјетио је да је на овај свети празник одавнина обичај да се овдје народ сабира на молитву, а послије тога да свештеници кропе светом водицом њиве и усјеве, да би се Божија милост, благодат и љубав дотакла свега, па чак и њива и усјева јер од тога живимо, да би сав наш живот и наше окружење било пријемчиво за Божију милост и љубав, које потребујемо више него земаљскога хљеба. Митрополит је истакао да је и тај хљеб Божији благослов ако се својим животом трудимо да вршимо Божије заповијести и да живимо у љубави Божијој, што значи и у љубави и у истини и правди једни са другима, да наш живот добије прави, истински садржај:
“И онда и тај хљеб земаљски, око кога се трудимо и који нам је толико потребан, он нам се даје као Божији благослов и милост, не само просто као земаљска храна за продужење нашег физичкога живота, него и за наше духовно напредовање. Наравно, то све добија своју пуноћу када се саберемо на Свету службу Божију да узнесемо славу и благодарност Богу живоме и истинитоме, када се у Његово име заједно саберемо и нахранимо Небеским хљебом – Светим тајнама Христовим од којих живимо новим животом, кроз које примамо вјечни живот и вјечну радост и вјечно весеље.”
Наш живот овдје на земљи, како је казао, јавља се као чудесна тајна сталног духовног напредовања и узрастања и то је човјеку дато јер је човјек боголико и христолико биће.
“Дато му је да се са Богом сједињује јер је његово срце пријемчиво за Божију љубав, истину, правду и милост и промашен је онај живот овдје на земљи ако се човјек не труди да стекне то духовно богатство”, рекао је Владика и указао да се врло често трудимо да стекнемо, често и награбимо, што више земаљскога блага и богатства, што нам неће много вриједити ако заборавимо на духовно богатство и благо. Јер, поучио је вјерне, гдје је много богатства а мало вјере и честитости, онда се излеже свако зло и несрећа.
Обраћајући се житељима Зете, подсјетио је да су им њихови преци оставили завјештање, и завјете и велико богатство, оставили су храмове и славу и ако се тога буду држали како ваља, наћи ће пут Божији којим су ишли њихови преци који су очували вјеру у најтежим временима под тешким турским јармом.
“То је витештво, то је јунаштво, то је слава свете вјере православне, слава ваших предака”, казао је Владика Јоаникије, додавши да је чуо много лијепих предања о томе како се у Зети чувала вјера.
Честитајући завјетну славу, призвао је Божији благослов, који се излио на Свете апостоле, на све сабране и њихове домове, породице и њиве: “Да би сав ваш живот био оплемењен Божијом милошћу и љубављу, али и међусобном љубављу, добротом и поштењем.”
Високопреосвећени Митрополит се захвалио свима који су учествовали у обнови овога светога храма 2009. године, као и у изградњи парохијског дома, и подсјетио да је тадашњи парох отац Жељко Ћалић у славу Божију окупио добре људе који су се потрудили око обнове храма и подизања ово парохијског дома.
“Нека свима њима, заједно са оцем Жељком и новим свештеницима који су дошли, и са свима онима који се и даље труде око љепоте овога храма Божјега и очувања парохијског дома, Бог узврати сваким добром, понајприје добрим здрављем, срећом и сваким земаљским и небеским добром. Амин, Боже дај. На многа и блага љета!”
Овогодишњи домаћини славе, братство Анђушића дио славског колача предали су Дејану Пајовићу који ће бити домаћин славе за следећу годину.
Девет архипастирских грамата за изузетан допринос за изградњу парохијског дома
На крају Митрополит Јоаникије је додијелио архипастирске грамате за изузетан допринос за изградњу парохијског дома код Цркве Свете Петке у Голубовцима господи: Жарку Анђушићу из Зете, Предрагу Поповићу из Зете, инжењеру Ненаду Круљу из Подгорице – пројектанту парохијског дома, Данилу Петровићу из Зете, Марку Поповићу из Зете, Зорану Вујачићу из Зете, Радомиру Станковићу из Зете, Здравку Крачковићу из Зете и Игору Крстовићу из Зете.
У име одликованих обратио се Зоран Вујачић који је казао да је ово велики догађај за сав вјерујући народ Зете и да су завршетком овог парохијског дома постављени темељи за историјску, вјерску и културну надоградњу омладине у духу наше православне вјере, а уједно је показано колико се може урадити када има народне слоге.
“Да би се ово завршило морало се радити дуго, марљиво и напорно. Изазов је био велики, објекат има 400 м² корисне површине и његова вриједност прелази суму од 500.000 евра. Сви становници Голубоваца, Зете, а и шире, су учествовали према својим могућностима у градњу овог дома па си њима најискреније захваљујемо. Осјећај среће код нас свих овдје присутних је неизмјерен, а ја лично изражавам срећу и захвалност због посјете нашег Владике Јоаникија. Да Бог да да се у Зету чешће окупљамо, вазда лијепим поводом”, казао је г. Вујачић, подсјетивши да је идеја за изградњу парохијског дома, која је произашла из једног неформалног разговора са тадашњим парохом о. Жељком Ћалићем, за кратко вријеме окупила неколико ентузијаста., а активизам учесника у овом пројекту су препознали и бројни донатори.
Освештан парохијски дом: Дај Боже да се овдје народ редовно сабира
По одслуженој Литургији, Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је освештао парохијски дом и потом још једном благословио сабране:
“Сами сте свједоци, драга браћо и сестре, колико се живот унаприједио подизањем овога парохијскога дома, од када имате мјесто у црквеној кући да се саберете послије Свете службе и сваком другом приликом. Сигуран сам да су веома радосни сви они који су дали свој труд и прилог да се ово црквено здање подигне и дај Боже, као што је све то фино започело, да се овдје народ редовно сабира, да се увијек састајете у добру и да свако ваше сабрање овдје буде за вашу слогу и боље разумијевање, за боље договоре и сваки напредак. Амин, Боже дај. На многа и блага љета!”
