Када је Христос умро, васкрсао и уздигао се на небо ради нас, тада је сишао св. Дух и примили смо благодат, тако да из срца верних теку реке благодати. То означава епископски огртач.
А печат и исповедање вере у грудима архијереја означава крст или енклопија. А на прсима је због исповедања које је у срцу. Штака пак коју носи представља снагу духа и дужност утврђивања, надгледања пастве, моћ управљања, васпитавања непослушних и сакупљања оних к себи, који су далеко. (Зато и има штака одозго два дршка као котва), као и моћ прогоњења дивљих и скрнавитеља. И најпосле штака означава крст Христов и знак, којим побеђујемо, којим се утврђујемо, којим се водимо, надгледамо, означавамо, васпитавамо, и приводимо Христу, којим страсти угушујемо, непријатеље прогонимо и од свега се бранимо. А свеће што се носе пред епископом, означавају светлост његове благодати и давање те благодати свештеницима као и осталим вернима. Јер дарови који су у свима, долазе преко епископске благодати, и нема ништа без ње. Зато и назива св. Дионисије епископа „осветљењем“ јер подражава светлост оца, и истиниту светлост Исуса, имајући благодат апостола који бише названи светлошћу света.
Светлост која напред иде означава и благодат учења, јер та благодат даје светлост божанског знања и врлина, затим означава још и анђеоски, божански, чист и светао живот светих људи, а особито учитеља о којима је написано: „Нека засија ваша светлост пред људима, да виде ваша добра дела, и прославе Оца вашег, који је на небесима“. Осим тога епископ води ка светлости, представљајући Христа јер је обилан његовом благодаћу, и Христу води оне који за њим (епископом) иду. То све и још више значе те ствари, а ко ће сазнати све божанско.
Свети Симеон Солунски
