+
Јеромонах Григорије светогорац: Мир свој дајем вам (Јн. 14,27)
Устима и руком литурга Христос даје Свој мир верноме који се бори: Мир свој дајем вам (Јн. 14,27). „Бићу опет са вама, премда телесно одсутан… и уздићи ћу вас изнад сваког немира… Божанска сила ће вас обасјати и уколико вам је ум без икаквог старања и срце спокојно, довешће вас до откривења свега онога што је недоступно човековом уму“ (Свети Кирил Александријски). Божанска сила која обасјава наше душе је мир Божији и он на божанственој Литургији постаје водич до поимања тајне божанске љубави.
Мир подарен руком и устима литурга непосредно указује на „благодат бестрашћа које Бог дарива светима, као награду за њихово мукотрпно стицање врлине. Тако да, ослобођени борбе (са ђаволским силама), могу да усмере своје душевне силе на неговање духовности“ (Свети Максим Исповедник).
Народ одговара литургу: И духу твоме. Тим речима и народ литургу жели да он, духовни отац и пастир, има мир Божији.
Човековом уму је потребан мир Божији. Јер, како каже свети Златоуст, узрок немира који осећамо је „болест нашег ума. Иначе, кад бисмо се узнемиравали због онога што се дешава требало би сви људи да буду узнемирени, будући да сви пловимо по истоме мору“ живота. „Ако, дакле, тако припремимо свој ум да с лакоћом претрпи све невоље, неће за нас бити тешке зиме, или буре, него никад не помућено спокојство“. Такво спокојство тражи свети Златоуст од оних који слушају свето Јеванђеље: „Тражим од вас да такво спокојство буде у вашем уму и вашој души.“
Јеромонах Григорије светогорац
