Богородица Утешитељка
Пречиста, Ти Сину руку љубиш,
у скуте носиш молитве наше и
шапућеш Му их у сваки прст
У горкој капи голготског зноја
Одонда се утиснуо крст
Осењени њиме кличемо:
Свјат, свјат, свјат Господ Саваот
Пречиста, златом се злати
свака Твоја суза над Христом,
Пред тим се сјајем и Сунце клања,
И отад је плач утеха нама
Кад с иконе клизне и
спасење мироточно јави:
Исполн небо и земља слави твојеја
Пречиста, Твој плашт
сафирна порфира бригама,
На рубовима везени орнаменти
Путокази су Каруљи, где
Коленопреклонo Свети и Несвети
Молитвом још ову земљицу држе:
Осана во вишњих
Пречиста, Теби се молимо,
Јер срца грешника заступивши
Његов гнев си у љубав слила.
Мајчице, из Твога крила
С иконе међу недостојне
С'лазиш појући:
Благословен грјадиј во имја Господње
Пречиста, док Сину руку љубиш
Од нас страшћу огубаних
Очи саблазнила ниси
У окриље милости своје
Узела покајне Ти си,
Узносећи серафимску песму:
Осана во вишњих
* * *
Све до сада објављене садржаје духовне поезије Невене Милосављевић можете да прочитате ОВДЕ
